Učesnici debate su podsetili na prepreke sa kojima se suočavaju tokom potrage za odgovorima na mnoga pitanja u vezi subine ljudi nestalih tokom i nakon rata.
Predsednik Udruženja porodca nestalih Bajram Ćerkinaj ističe da je u više navrata obećavano da će se rasvetliti sudbina svakog nestalog lica, ali da to još nije učinjeno, kao i da nijedna preporuka sa konferencije na kojoj se govorilo o nestalim licima i izazovima njihove identifikacije, a koja je održana u Prištini 23. avgusta 2017, nije realizovana.
„Nije realizova prva tačka koja predstavlja čišćenje masovnih grobnica na Kosovu, drugi predlog je čišćenje masovnih grobnica van Kosova i realizacija sporazuma o nestalim licma. Ni od ostalih pet tačka dogovora, nijedna nije realizovana pošto se politika bavi drugim stvarima, dok je pitanje nestalih ostavila na drugoj strani“, rekao je Ćerkinaj.
Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije Milorad Trifunović smatra da problem nestalih lica za Brisel ne postoji.
„Kada bi oni hteli, i da oni hoće, mi bi imali manje problema. Mnogo više (ljudi) bi pronašli, a sada tražimo 1657 ljudi. Njihova volja, raspoloženje, vodi ka tome da stiču političke poene, glasače, zloupotrebljavaju naše probleme, našu bol, našu tugu“, rekao je Trifunović.
Trfunović je dodao da su, pored političkih problema sa kojima se susreću, i lokacije veliki problem.
„Mi ne znamo tačne lokacije, zločinci su ubijali i svedoke nisu ostavljali, nikog živog, ko bi mogao da kaže gde su lokacije, gde su ljudi bačeni, gde su njihova tela skrivena, šta je urađeno sa njihovm telima“, naveo je Trifunovć i dodao da se sastanci radnih grupa na kojima su glavna tema nestali moraju češće održavati, na dva do tri meseca.
Politički analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da je pitanje nestalih lica važno što pre rešiti.
„Povodom nestalh lica, ozbiljnije treba da se angažuju i Vlada Srbije i Vlada Kosova, kao i međunarodna zajednica jer je to važno za naše društvo, bitno je pronaći kriminalce, kako bi duše nestalih i ubijenih pronašle mir“.
Gordana Đorić iz udruženja „Avenija“ ističe da se dogovori koji su pravljeni svih ovih godina ne poštuju.
„Mi imamo neka saznanja, na osnovu onoga što mediji prenose ili ako smo učestvovai na nekim debatama i čuli političare kada iznose podatke i neke svoje istine, u zavisnosti da li su u pitanju albanski ili srpski političari. Kod nas tako stvaraju konfnznu situaciju, neko znanje ili neznanje“, rekla je Đorićeva i podsetila da zbog toga građani najviše trpe.
„Nije ispoštovan Kumanovski dogovor, da je poslato 1.000 vojnika ne bi bilo proterano 250.000 Srba, nisu zadovoljeni standardi pre statusa. Niko ne pita ljude kako žive i kako se bore sa takvim načinom života, nije formirana Zajednica srpskih opština, nije ispoštovan Zakon u upotrebi jezika, zapošljavanju, kao ni Ahtisarijev plan“.
Gordana Đorić smara da je i dalje mnogo toga nejasno.
„Umesto da se političari okrenu poboljšavanju životnih uslova, stvaranju vladavine prava, da se svi koji ovde žive osećaju sigurno, da se otvaraju nova radna mesta, da zadržimo mlade ovde, političari su ti koji stvaraju nesigurne prilike, da bi građani sa Kosova odlazili“, zaključila je ona.
