„Ako pogledamo ukupnu sliku u međunarodnoj zajednici, šanse Prištine za prijem u Unesko manje su nego 2015. godine kada je pozicija Srbije bila slabija nego danas, ili 2017. kada je Kosovo, na pritisak svojih saveznika odustalo od te namere“, kaže Tanasković.
Unesko je, ipak, specifična organizacija, dodaje on, u kojoj se politika prelama na drugačiji način.
Tanasković podseća da bi Priština, ukoliko bi želela da podnese kandidaturu za članstvo, morala to da učini do kraja septembra ili u oktobru, kako bi predlog, ako bi bio prihvaćen, išao na generanu konferenciju zakazanu za novembar.
„Da bi jedna država, koja uz sve nije članica UN, postala član Uneska potrebno je da za nju da glasa dve trećine zemalja, a to nije realno u slučaju Prištine. Ali, uprkos toj činjenici, ne znači da se Priština, u političkom avanturizmu, sledeći zacrtanu liniju neće prijaviti“, objašnjava Tanasković i dodaje da je siguran da će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na to.
„Kada ste jači, pojačavaju se i pritisci“
Tanasković je prokomentarisao i saopštenje Kvinte koje po njemu, pokazuje da su diplomatski uspeh i jača pozicija Srbije ono što najviše smeta Prištini i njenim pokroviteljima.
„Pritisci se pojačavaju kada ste jači, a ne onda kada ste slabiji“, kaže bivši ambasador Srbije pri UN.
Tanasković ocenjuje da je dobro što je ministar Vladan Vukosavljević uputio pismo predsedniku Papskog saveta za kulturu, dobrom poznavaocu istorije i umetnosti, zbog prisvajanja crkve u Novom Brdu, kao i to što su srpski stručnjaci digli glas jer sto puta ponovljena laž, poput Hodžajeve da su svi verski i kulturni objekti na KiM vlasništvo države i građana, preti da postane istina.
Prema rečima Tanaskovića, u kontinuitetu Hodžajevog delovanja, „koji je sposoban i beskurpulozan dilomata“, je ideja da se u svakom trenutku nanese šteta Srbiji i srpskim interesima.
Hodžajeva izjava da je Kosovo završena činjenica, uz politizaciju istorije, nauke i kulture, pokazuje ideje čitavog „kosovskog državotvorog projekta“, kaže Tanasković.
Podsetio je i da je 2014. godine u Prištini bio povučen Nacrt zakona o zaštiti kulurnog nasleđa, jer se u njemu insistiralo na tome da su svi kulturni spomenici na Kosovu vlasništvo države.
To čak ni podržavaoci Prištine, kako kaže, nisu mogli da prihvate, kao ni karikaturalne teze o dinastiji Nimani koja je gradila sve te spomenike i manastire na Kosovu.
Poreklo Skenderbega – način da se uzvrati Prištini
U skladu sa onim što Hodžaj priča, Tanasković kaže da bi Prištini moglo da se uzvrati pitanjem o poreklu Skederbega.
„Izjave Hodžaja o srpskom prisvajanju crkve bi se mogle tumačiti kao frojdovske omaške i stepen njegove nervoze kada govori da u 14. i 15. veku nisu postojali stvoreni narodi, aludirajući na to da svi spomenici mogli biti svačiji, pa da su oni danas i u tom kulturnom, istorijskom i duhovnom smislu, ubrajaju u kulturno nasleđe onoga ko vrši vlast“, objašnjava Tanasković.
Hodžaja, kako je dodao, zato možemo pitati za nacionalnog heroja koga su Albanci otkrili tek u 19. veku u vreme nacionalnog preporoda, a koji je po nekima bio i srpskog porekla.
„Dakle, možemo pitati da li Skenderbeg pripapada tradiciji srpskog naroda, a u skladu sa projekcijama savremenih političkih stremljenja na istoriju“, rekao je Tanasković.
