Darko Tanasković je gostujući u jutarnjem programu rekao da kosovski Albanci u kontinuitetu vrše takve provokacije.
„To je i odraz njihove ukupne ideje da stvore neku vrstu novog sintetičkog kulturnog identiteta, takozvane države Kosovo. To nije ništa novo, to će se ponavljati, posebno sada kada se u vezi sa KiM intenziviraju na svim nivoima, od ekonomskog do političkog, događaji koji nas uvode prvo u izbore na KiM, a posle i u pokušaj rešavanja problema Kosova i Metohije, koji je jedna kvadratura kruga gde je teško videti bilo kakvo rešenje“, istakao je Tanasković.
Prema Tanaskovićevim rečima, kosovski Albanci na trima nivoima nastoje da demonstriraju nešto što se može nazvati posezanjem za tuđim kulturnim nasleđem.
„Oni računaju na to da ako bi bili primljeni u Unesko, onda prema kriterijumima Uneska kulturno nasleđe na teritoriji jedne države smatra se da pripada teritoriji te države, i oni na to računaju. Drugo, oni žele i u imovinskom smislu da prisvoje to kulturno nasleđe, tako da je jedan nacrt zakona o kulturnom nasleđu u skupštini Kosova povučen iz procedure jer su im njihovi pokrovitelji rekli da to tako ne može, a uslov je taj Zakon da imaju nešto više šanse za Unesko“, rekao je Tanasković.
Bivši ambasador Srbije pri Unesku smatra da je treći vid posezanja otimanje kulturnog nasleđa u smislu kulturno-istorijske pripadnosti, gde se nastoji pokazati da je to albansko, a ne srpsko u smisli kulturno-istorijske pripadnosti.
„To će se sigurno nastaviti“, naveo je Tanasković.
Hodžajeva izjava – unutrašnja logika zaključivanja kosovskih Albanaca
Na pitanje da li Hodžajev stav da u vreme kada su ti spomenici nastajali nije bilo suverenih naroda, pa se oni mogu smatrati svačijim, želi isključivo da provocira Srbiju ili takvi argumenti mogu da prođu kod ljudi i institucija u svetu koji o tom nasleđu odlučuju, Tanasković navodi da niko, nažalost, to mnogo ni ne razmatra.
„Kada vi nemate fizičku, administrativnu kontrolu nad jednom teritortiojm, o vašim interesima na toj teritoriji neće niko voditi računa, pogotovo ako su oni koji kontrolišu teritoriju protiv vas“, naveo je Tanasković.
Prema Tanaskovićevim rečima, Hodžajeva izjava je zanimljiva jer pokazuje na unutrašnju logiku njihovog zaključivanja.
„Oni smatraju da nacije u modernom smislu te reči nisu postojale u srednjem veku, što je svakako tačno i da se prema tome danas u skladu sa odnosom snaga može redizajnirati ta prošlost. Ali, sa druge strane mi znamo da su narodi postojali, i da se znaju kulturne i duhovne tradicije. U tom smislu Hodžaj pravi grešku, jer ako uzmemo Skenderbega za primer, nacionalnog junaka Albanaca, on je to postao tek u 19. veku. Zatim, albanska nacija je formirana tek krajem 19. i početkom 20. veka“, istakao je Tanasković.
Hodžaj, prema Tanaskoviću, ne spominje Skenderbega, ali to je logika sa kojom oni nastupaju.
„To u ozbiljnim naučnim krugovima ne može da prođe, ali propagandno može imati određeni odjek“, kazao je Tanasković.
Danas su matematički manje šanse da Kosovo bude primljeno u Unesko
Obično se, kaže, uvek može više i bolje u smislu zaštite kulturno-istorijskih spomenika.
„Ali, efektivno na terenu malo možete da uradite. Sećate se martovskog pogroma 2004. godine kolika je bila zaštita predstavnika mešunarodne zajednice. Sada je to nešto bolje i takva se stvar ne bi mogla ponoviti iz više razloga“, dodao je Tanasković.
Može se, navodi, uraditi nešto i u naučnoj i kulturnoj javnosti i preko diplomatije.
„Uzmimo primer Uneska i publikaciju koja je nedavno objavljena, našeg uglednog arheologa Marka Popovića i arhitekte Bjelića o crkvi Svetog Nikole, kao katedralnoj crkvi grada Novo Brdo, koje Albanci zovu Artana. To je knjiga koja je objavljena na srpskom i engleskom koja na izuzetno kompetentan naučni način pokazuje sve u vezi sa crkvom u Novom Brdu. Ta publikacija je vrlo malo poznata. Ona bi sigurno morala biti predstavljena u sedištu Uneska. Sva naša konzularna predstavništva bi morala da imaju primerke te knjige i da je podele. I to uošpte nije bez efekta, jer Albanci rasturaju mnogo više propagandnog materjala koji nema naučnu osnovu“, istakao je Tanasković.
Bivši ambasador Srbije pri Unesko smatra da su Kosovu šanse sada manje i matematički nego 2017. godine.
„Kosovo bi moralo da dobije dvotrećinsku većinu na zasedanju konferencije Uneska u novembru, a da bi došlo na dnevni red trebalo bi već u septrembru da se spremaju za oktobar. Kad nisu uspeli 2015. godine u mnogo povoljnijim okolnostima, danas je to i matematički teško zamislivo, jer se u Unesku malo drugačije glasa nego u drugim međunarodnim organizacijama. A ima i mnogo država koje su povukle priznanje Kosova“, istakao je Tanasković.
