Nevreme uništilo voćnjak
Milić je 1999. godine formirao voćnjak na 15 ari. Zbog nevremena koje je tada pogodilo Ugljare, zasad je uništen. On je 2005. godine obnovio voćnjak novim sadnicama šljiva.
„Amerikanka, Čačanska rodna rana, Čačanska kasna, Čačanska lepotica, imam i jedno stablo šljive koje izgleda kao jabuka… Imam i stablo bele šljive, sadnice sam nabavio u blizini Trstenika i sada imam oko 30 vrsta voća i oko 80 stabala“, rekao je Milić za RTV Kim.
Promena klime utiče na rod
Milić ističe da se šljive razlikuju po slatkoći.
„Amerikanke šljive, kao i Čačanska rana lepotica, bogate su šećerom i koriste se za džem i slatko. Čačanska rodna šljiva je najbolja za rakiju“, kazao nam je domaćin koji šljive ne prodaje, već ih ostavlja za sebe, a komšijama i rodbini poklanja.
Da bi se voćnjak održao, a šljive rađale, najpotrebniji je rad, ali i pravilna zaštita tokom zimskih dana.
„Mi smo između planina Šare i Kopaonika, uvek ima vetra, prolećni vetrovi donose i pojavu mraza. Desi se da rane sorte ostanu bez roda jer cvet izmrzne“, rekao je Milić i dodao:
„Svake godine šljive sve ranije i ranije cvetaju i ranije se beru. Kada sam tek počeo da se bavim voćarstvom, negde krajem marta vršio sam rezidbu voća, i onda prskao, a sada već sredinom marta prskam voće. Prvo branje šljiva koje sam imao, a koje je završeno, trebalo je tek sada da nastupi“.
Berba pri kraju
On navodi da je ove godine već sakupio oko 2.500 kilograma šljiva. U Milićevom voćnjaku ostala je da se obere još šljiva „Amerikanka“ koja će biti zrela za, otprilike dve nedelje. Stabla su u voćnjaku sađena razdaljini od 4 metra jer šljive vole sunce i prostor.
„Šljive zalivam juna meseca, a zatim sve prema potrebi. Procenjujemo da li je biljci potrebna voda na osnovu ploda. Ako je plod zreo i ne pada potrebna je voda, jer biljka uzima vodu i sok iz ploda kako bi opstala“, objašnjava on.
Nakon berbe šljiva, sledi prskanje stabala i njihova priprema za narednu godinu. Sav posao u voćnjaku Milić obavlja sa svojom suprugom. On mladim voćarima poručuje „da je lako zasaditi voćnjak, ali da je mnogo teže održati ga“. Zato je, kaže, pre početka bavljenja šljivarstvom nužno da se dobro raspitaju i nauče sve što mogu o šljivama, kako bi znali koja sadnica im je potrebna i šta bi mogli da uzgajaju.
Priprema za novi rod i aparat za skupljanje šljiva
Agronom iz Donje Gušterice Voja Dekić bavi se poljoprivredom još od malih nogu. Kako kaže, i sada, u 77 godini, nije mu teško da obavlja poljoprivredne poslove. Voja Dekić pored zemlje koju obrađuje ima i 42 ara voćnjaka sa šljivama gde dugo godina uzgaja „Čačanku“ i „Moravku“.
„U jesen, kada se vrši priprema stabala i kultiviranje zemljišta protiv korova, moraju se dodati i mineralna đubriva, azot, fosfor i kalijum. Vrlo je bitno da se mineralna đubriva unesu oko 10 centimetara u zemlju, nikako na površini, kako bi biljka mogla bolje da ih apsorbuje. Prihranu vršimo azotnim đubrivom, površinski“, rekao je Dekić.
Šljiva „Moravka“ ne traži prskanje, kao ni obrađivanje zemljišta. Ako šljiva tokom godine previše rodi, odseče se i već sledeće godine daje mlade grane. Jedino je problem što se grane suše kada je napadne parazit, odnosno, gljivično oboljenje“, objašnjava on.
„Paprat ili mahovina zelene boje napada šljivu `Moravku`. To je gljivično oboljenje koje izaziva velike štete na samoj biljci. U pitanju je zajednica algi i gljiva. Jedna koristi vlagu iz biljke, dok druga vrši fotosintezu koristeći hranu od biljke, time se biljka suši. Da bismo to sprečili, koristimo krečno mleko na jesen ili u rano proleće. Nakon toga se okroje grane koje su suve i dobijamo zdravu biljku“.
Voja Dekić je sam izumeo ručni aparat koji mu služi za lakše sakupljanje šljiva. On ističe da zbog male prodajne cene šljiva od oko 30 centi po kilogramu rod iz svog šljivara retko prodaje. Uglavnom ga porodica koristi za lične potrebe, za pečenje rakije, i spremanje džema i kompota.
Na zelenoj pijaci u Gračanici cena šljiva po kilogramu kreće se oko 70 dinara.
U novoj emisiji „Brazda“ pored priče o voćarima Miliću i Dekiću, možete pogledati i priloge naših kolega o: Đorđu Gradoćeviću iz Štrpca koji uzgaja pse, prilog o lubeničaru Dragutnu Kuzmanoviću iz Leposavića, i prilog o malinaru Milanu Milenkoviću iz Koretišta.
Poljoprivrednu emisiju „Brazda“ realizuju televizije Mir, Herc, Puls i Kim.
„Brazda“ se emituje svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Ako propustite premijeru, pogledajte reprizu u ponedeljak od 10:30.
