Nikola Bešević je svoj profesionalni život posvetio novinarstvu, a najduže je radio u redakciji lista „Jedinstvo“ gde je uređivao Кulturnu rubriku. Posebno je pratio tokove na savremenoj slikarskoj sceni i pratio rad slikara Кosova i Metohije pišući o njima, govoreći na izložbama i podržavajući njihov rad i u posleratnim periodu.
Komemorativnom skupu prisustvovali su porodica, prijatelji i kolege koji su na početku minutom ćutanja odali počast nedavno preminulom novinaru.
Njegova supruga, takođe novinarka Armenija Bešević se kroz suze zahvalila prisutnima i organizatorima komemorativnog skupa.
„Mislila sam da sam jaka, ali sada vidim da sam slaba. On me je uvek bodrio, `ti možeš`. On nikako nije mogao da prihvati kako su išle stvari, bio je jako iskren i nikada mu novac nije bio bitan“, kazala je Armenija.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović kazao je da Nikolu pamti kao veselog, iskrenog čoveka koji je beskrajno voleo svoj posao.
„Prištine je bila njegov život, on je tamo ostao ovih 19 godina, to je bila njegova ljubav, ali to je bio i njegov pakao pretpostavljam. On se osećao obaveznim i dužnim da šalje informacije sa celog Kosova, time je inficirao i Armeniju i oni su zajedno ginuli za to, da pošalju informaciju, da urade nešto za svoje redakcije u Beogradu“, kazao je Brajović i dadao da je Nikola zaslužio svoje mesto u srpskom novinarstvu.
„Ako bih u jednoj rečenici okvalifikao novinara Nikolu Beševića, mogao bih slobodno da utvrdim da je Nikola Bešević vrlo neobična pojava u srpskom novinarstvu na KiM“, kazao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.
„Pojavivši se na kosovsko-metohijskom novinarskom nebu i obrevši se u redakciji `Jedinstva` osamdesetih godina kada je to nebo već bilo premreženo razvijenim i već nacionalno uobličenim medijima, i na srpskom i na albanskom i na turskom jeziku, Bešević je u to nebo ušao kao na otvorena vrata i vrlo brzo postao jedna od najsvetlucavijih zvezda, zvezda koja je za kratko vreme zasijala punim sjajem“, na ovaj način je Jevtić opisao profesionalni život Nikole Beševića.
O Beševiću je govorila i novinarka Momirka Čanković, koja je imala prilike da u „Jedinstvu“ blisko sarađuje sa njim.
„On je pre svega fantastično poznavao svoj posao i kao takav nije imao nimalo sujete u sebi. Od takvog čoveka ste samo mogli da učite, apsolutno ništa drugo“, kazala je Čankovićeva prisećajući se momenata iz tog perioda.
„Jedan grad sačinjavaju duhovi ljudi, duh Nikole Beševića je bio fokusiran na slikarstvo i na praćenje slika“, kazao je novinar Živojin Rakočević.
„Na praćenje jedne ozbiljne slikarske škole, na praćenje ljudi kojima je on posvetio svoj život, svoju ljubav za slikarstvo i svoj talenat i duboki osećaj slikarstva. Važno je da znamo koliko je podstreka dao ljudima posle rata u osnivanju malih slikarskih škola. Te naše životne slike su stalne i bliske tom slikarstvu apsurda i apsurdnog života koji smo mi živeli“, istakao je Rakočević i izlaganje završio rečenicom iz jednog od poslednjih Beševićevih tekstova:
„Ljubav jeste jedna hemija koja može da ima ekspresivni zvuk“.
