„Imamo navalu revizionističke literature kojom se želi da se prošlost prikaže drugačijom nego što ona zapravo jeste. Naročito se tu na udaru našao Prvi balkanski rat, zatim i oba svetska rata, a i ne samo to, nego i daleko dalja prošlost naroda koji žive na Kosovu i Metohiji. Glavni argument, zapravo optužba, revizionista je da je Srbija u Prvom balkanskom ratu okupirala Kosovo i Metohiju. To naravno ne odgovara istini i iskrivljuje istinu. Ne možemo govoriti da je Srbija 1912. okupirala Kosovo i Metohiju kao jednu albansku celinu. To se naime plasira u alabanskim udžbenicima. Prvo zato što Kosovo i Metohija tada nije bila albanska država, drugo Kosovo i Metohija je tada deo jedne turske administrativne oblasti koja se zove Kosovski vilajet, koji pored Kosova i Metohije uključuje u svoj sastav i delove Makedonije i Severne Albanije i treće, Srbija 1912. godine ne ratuje protiv Albaanca, ona ratuje protiv Osmanskog carstva kao deo jedne koalicije balkanskih država“.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu Gudžić smatra da se istorija ponavlja, samo su, kako kaže, imperije druge ili se drugačije nazivaju.
„Kao istoričar imam negde i tu profesionalnu deformaciju da pravim izvesne komparacije sa sadašnjim trenutkom, sadašnjim vremenom, sa nekim događajima koji su se odvijali u prošlosti. Mene situacija danas na tom post-jugoslovenskom prostoru neodoljivo podseća na sliku Balkana poslednjih decenija 19. veka, kada nakon Berlinskog kongresa Austrougarska dolazi na Balkan i dobija od velikih sila zadatak da ona reši i uredi balkansko pitanje. I šta radi tada imperija Austrougarska? Ona uređuje čitav prostor Balkana i deli ga na niz malih državica zavisnih od Austrougarske međusobno zavađenih, kojii zavise od imperije, međusobno se svađaju i prepucavaju. Tako je Austrougarska kontrolisala ovaj prostor. Ideolog takve austrijske politike na Balakanu toga vremena je bio Benjamin Kalaj. To je mađarski diplomata koji je jedno vreme bio diplomatski predstavnik „dvojne monarije“ u Beogradu, a kasnije je bio upravnik u Bosni i Hercegovini. On je ideolog bošnjačke nacije. On je takvu austrijsku politiku nazvao „program za budućnost“. Umesto Austrougarske danas imamo Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države koje su ovaj prostor podelile na slabe i međusobno zavađene države koje zavise od Evropske unije. I dok se naši političari međusobno prepucavaju i podižu stanje borbene gotovosti ogroman broj mladih odlazi na zapad uslovljen teškom ekonomskom situacijom u kojoj živimo“.
Još jedna uspešna godina za Dom kulture Gračanica
Aleksandar Gudžić, koji je i urednik istorijsko – dokumetarnih programa i tribina u Domu kulture Gračanica, kaže da ova ustanova završava još jednu uspešnu godinu.
„Ove godine smo imali 252 događaja i to su događaji različitog programskog sadržaja. Naime, kada početkom godine pravimo naše planove i programe nastojimo da godišnji plan i program Doma kulture Gračanica bude tako koncipiran da tu bude za svakog po nešto i mi smo premašili te naše planove. Tu je bilo pozorišnih predstava, koncerata, likovnih kolonija, izložbi slika… Ono na šta smo mi iz Doma kulture najponosniji to su punktovi kulture koje je Dom kulture unazad nekoliko godina negde osnovao i održava. Dom kulture je danas kulturni centar ne samo Gračanice, nego i svih srpskih sredina južno od Ibra. Dakle mi smo u jednoj, kako bih rekao, humanoj misiji i stvaramo za publiku različite programske sadržaje u gotovo svim srpskim sredinama koje nemaju često prilike da odgledaju film, pozorišnu predstavu ili neki koncert“.
Sve više mladih napušta Dobrotin
Gudžić koji živi u Dobrotinu kod Lipljana, selu koje pripada opštini Gračanica, kaže da sve više mladih ljudi napušta ovo mesto.
„Od 1999. Godine do danas Dobrotin je napustilo 263-oje ljudi. To su uglavnom ljudi mlađeg i srednjeg životnog doba koji su pre svega u potrazi za poslom otišli, a kuće nisu prodali“, rekao je Aleksandar Gudžić u emisiji Slobodno srpski.
