Porodica Popović je 2017. godine počela sa uzgojem prvih pilića. Njihov broj tada nije prelazio stotinu. Kako je vreme prolazilo, tako se farma širila, a broj piladi rastao.
Proizvodnja raste, kupci zadovoljni
Popovići trenutno, na površini od 160 kvadrata, imaju četiri objekta za piliće. Najveći ima 90 m2, dok su tri manja površine od 25 kvadrata.
“Sada imamo negde oko 3.500 pilića. Imamo i domaće sorte, isključivo ’Amrok ’. Sada smo počeli da držimo i ’Njuhempšir’ i `Australorp`, rekao je Popović.
Živinarstvo nije lak ni jednostavan posao. Ozbiljna proizvodnja zahteva angažovanje većeg broja radnika ili čitave porodice, ulaganja i određene tehničke uslove.
“Potrebno je da imate dobar objekat, pogotovo u zimskom periodu. Jednodnevno pile zahteva veliku toplotu, temperature do 38 stepeni. Neophodne su dezinfekcija i deratizacija kako bi se objekat zaštitio od bolesti”, objasnio je živinar iz Gračanice.
Popovići obrađuju 16 hektara zemlje, seju kukuruz i ostale žitarice. Budući da na centralnom Kosovu ne uspeva soja koja je neophodna u ishrani pilića, nju kupuju. Osim soje, nabavljaju i suncokret, kredu, premiks pa na svojoj mešalici proizvode domaći koncentrat.
Miloš je naveo da proizvodnja ali i kvalitet pilića rastu iz godine u godinu, što potvrđuje i veća potražnja kupaca.
“Ljudi su prepoznali kvalitet. Kada smo prve godine počeli sa proizvodnjom, bilo je negde oko 15 hiljada tovnih pilića i oko 4.500 do 5.000 domaćih. Prošle godine imali smo negde oko 17 hiljada. Ljudi su zadovoljni i mi smo zadovoljni”, kaže on.
Osim pilića, na svojoj živinarskoj farmi Popovići uzgajaju i oko 120 domaćih kokošaka, što je dvostruko isplativo – osim mesa prodaju i jaja. Tabla jaja za inkubatore iz kojih se dalje izležu pilići košta 10 evra. Jaja za ishranu su dosta jefitinija, za evro se prodaje sedam komada.
Đorđe, Milošev najstariji sin, smatra da se uz dobru volju svaki posao isplati.
Celodnevni rad i leti i zimi
“Kupujemo jednodnevne piliće i tovimo ih. Prodajemo jednodnevne piliće, višednevne i višenedeljne, kod kuće i u marketima. Cena jednodnevnih pilića iznosi od 60 do 70 centi, u zavisnosti od perioda godine. Piliće prodajemo do maja, kada počinje tov koji traje dva meseca. Tovimo 1.000 do 1.500 komada u turnusu. U proleće držimo negde od 10 do 15 hiljada, dok je u jesen to nešto manje – od pet do deset hiljada pilića. Sve zavisi od tržišta. Juna i jula meseca imamo tovljene piliće, do 1.000 komada. Tada se cene kreću od 2,80 do 2,90 evra po kilogramu”, objasnio je Đorđe Popović.
Dobra zarada zahteva celodnevni rad. Đorđe napominje da je više posla tokom zimskog perioda i da je higijena presudna.
„Potrebno je dosta zagrejati objekte, u zavisnosti od vremenskih prilika, ali temperatura mora da iznosi više od 35 stepeni u objektu. Grejemo sa dva šporeta i plinskim bocama. Radimo mere prevencije, kako ne bi dolazilo do bolesti. Dezinfekujemo objekat, vršimo dezinsekciju, deratizaciju kako bismo uništili mikroorganizme”, istakao je.
Popovići planiraju proširenje proizvodnje sopstvenim sredstvima jer do sada, kako kažu, nisu dobili nikakvu pomoć institucija. To bi im, tvrde, u budućnosti veoma značilo.
“Salmonela najčešća i najopasnija bolest živine”
Za tov živine je najvažniji reproduktivni materijal koji se uzima od registrovanog proizvođača, smatra veterinarski tehničar Nebojša Morača. Napominje da tokom dva do tri meseca tova nema potrebe za vakcinacijom pilića.
„Jednom u 15 dana potrebna je dezinfekcija vode. Ako se hrane koncentrovanom hranom, koja se nabavlja od registrovanih proizvođača, ni tu ne bi trebalo da dođe do problema, ali mogu da se pojave određene bolesti koje se tretiraju antibioticima“, objasnio je on.
Lekova, kako kaže Morača, ima u lokalnim trogovinama. Međutim, njihova količina i kvalitet zaostaju za onima u centralnoj Srbiji.
Proizvođači živine na Kosovu se najčešće suočavaju sa salmonelom koja se najčešće javlja kod golubova.
„Samonela odnosi najviše žrtava, vrlo se teško leči, a najbolja preventiva je vakcinacija. Postojeće petovalentne vakcine za ovu bolest predstavljaju najbolje rešenje“, jasan je Morača.
Četrvtina mesa koju pojedemo otpada na živinu
Savremena živinarska proizvodnja zahvaljujući čitavom nizu faktora, od kojih su neki pomenuti i u ovom tekstu (prilogu) u stalnom je porastu, pa meso živine učestvuje sa oko 25 odsto u ukupnoj proizvodnji i potrošnji mesa.
Građanin Srbije u proseku, prema dostupnim podacima za 2017. godinu, pojede živinskog mesa, pre svega piletine – 17,3 kilograma godišnje. U EU taj prosek iznosi 24,2 kilograma.
Pored priloga o uzgoju pilića, u novoj poljoprivrednoj emisiji “Brazda” možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Mir, Puls, Herc, Radio Goraždevca i produkcije Medija centra iz Čglavice.
Poljoprivredna emisija emituje se svake nedelje od 11 časova na programu TV Kim. Repriza je u ponedeljak od 10:30.
