Razlog za omiljenost leži u ličnosti Svetog Nikole. Rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji. Neobično duševan, zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima.
Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu.
Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.
Tri godine kasnije podignuta mu je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.
Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara. Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Između ostalog, biće obeležen i u hramovima u Prištini, Kosovu Polju i Banjskoj.
Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
