„Bilo je napretka u pojedinim pitanjima, ali potrebno je da Kosovo i Srbija iskoriste priliku da se pronađe krajnji kompromis, a ne da se ide od krize do krize i stvaraju nove tenzije“, istakla je Konrad.
„Imamo lanac međusobnih provokacija i koraka koje jedna ili druga strana shvataju kao provokaciju. To mora prestati, važno je vratiti se razgovorima o normalizaciji“, ponovila je ambasadorka.
Konrad je rekla da, po stavu Nemačke, rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova, ali KFOR je taj koji treba da da odgovor na zahtev Srbije i treba sačekati taj odgovor.
Upitana da li je nemačko-francuski papir predlog za konačni sporazum, Konrad je rekla da je tak dokument predlog EU, pregovori se vode uz posredovanje izaslanika Miroslava Lajčaka.
„Reč je o predlogu da se pokaže perspektiva za obe strane i u kom pravcu bi mogao ići sporazum“, rekla je Konrad i istakla da je reč o dokumentu koji pored Briselskog sporazuma može da pokaže put normlaizacije odnosa.
Ona nije direktno odgovorila na pitanje da li je to osnov za konačni sporazum Beograda i Prištine, već je rekla da je papir ponuđen obema stranama i od njih zavisi kako će voditi pregovore i šta će biti u sporazumu.
Konrad je rekla da joj je žao zbog izjave predsednika Srbije Ačeksandra Vučića da „Nemcima ništa ne veruje“, jer je Nemačka veoma angažovana u rešavanju tog konflikta.
„Od Srbije, koja je partner, očekuje se i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije u okviru procesa pristupanja“, rekla je još nemačka ambasadorka.
„Proces pristupanja EU, ključno je pitanje usklađivanje sa EU, ali ne treba sve sužavati na to. Govorila sam o vladavini prava i drugim oblastima u kojima je potrebno postići napredak. MI očekujemo od Srbije, kao zemlje kandidata da se pridruži sankcijama Rusiji“, rekla je Konrad.
Konrad je rekla da je raduje što nemačke kompanije mogu pronaći dobar poslovni ambijent za pokretanje aktivnosti.
Upitana o medijskim slobodama u Srbiji, ona je podsetila da je živela u DDR i da mediji nisu bili slobodni, a da je potrebna raznolikost mišljenja.
„Šteta je, kada gledam naslove na kiosku, da to ide sve u jednom smeru“, rekla je ona i istakla da bi mediji trebalo da prenose različite stavove kako bi građani mogli da kreiraju sopstveno mišljenje, a ne da se prenose „zadata, gotova mišljenja“.
To se očekuje od medijskih sloboda, rekla je Konrad.
