U pismu predatom tužiocu u Đakovici Aljiju Seljimaju navodi se da bi „na osnovu dokaza koje poseduju, Stanojević trebalo da bude optužen i da mu se sudi, za zločine protiv civilnog stanovništva u Đakovici tokom 1998-1999“.
„Imamo i dokaze da je bivši predsednik opštine Đakovica Đokica Stanojević 1998. i 1999. godine dočekivao paravojne snage Vojislava Šešelja, Arkanove grupe i grupe ‘Frenkijevaca’“, tvrde u pismu predstavnici albanskih nevladinih organizacija u Đakovici.
Pored Stanojevića, u zahtevu za podizanje optužnice pominju se Atanas Kokolanski, Zdravko Vintar i Goran Jeftović.
Stanojević odbacuje sve ove navode i dodaje da je 1996. godine napustio mesto predsednika opštine i prestao da se bavi politikom.
„Radi se o čistim lažima. Namera im je da me zaplaše i da izmišljenim dokazima spreče moje i posete drugih raseljenih Srba iz Đakovice tom gradu, pravoslavnim grobljima i pravoslavnoj crkvi“, rekao je Stanojević RTS-u.
Stanojević je po napuštanju mesta predsednika opštine nastavio da upravlja fabrikom vina i sokova „Bambi“ u Đakovici. Nakon rata osnovao je udruženje raseljenih Đakovčana, čiji je predsednik.
U pismu za podizanje optužnice, predstavnici civilnog društva traže da se Stanojeviću zabrani dolazak u Đakovicu, sve do okončanja sudskog procesa protiv njega.
U međuvremenu, više desetina Albanaca organizovalo je jednosatni protest u Đakovici, u blizini srpske pravoslavne crkve, zbog najavljenog dolaska raseljenih Srba iz tog grada povodom obeležavanja Božića.
Prištinski mediji prenose da je protest održan uprkos ranijoj najavi raseljenih iz Đakovice da zbog okupljanja Albanaca odustaju od unošenja badnjaka u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice.
