Johanes Han je poručio da kao i svi drugi kandidati za prijem u EU i Srbija mora da se koncentriše na tri prioriteta jačanje demokratije i pravne države, ekonomske i reforme tržišta rada, kao i regionalno pomirenje sa susedima.
Navodi da je u svim tim oblastima poslednjih godina bilo napretka, ali da su sada potrebni „pravi prodori“.
Na pitanje da li Srbija čini dovoljno protiv korupcije, Han je ukazao da je i u toj oblasti već dosta toga učinjeno, ali i dalje daleko od dovoljnog.
„Samo opipljivi rezultati se računaju, na svim nivoima administracije. To je u interesu samih građana i Srbije kao mesta za investicije“, uveren je evropski komesar.
Upitan koliko novca Srbija dobija od EU za period od 2014. do 2020. Han je objasnio da je aktuelno za taj period predviđena pristupna pomoć u visini od 1,5 milijardi evra, pre svega za sektore demokratizacije, vladavine prava i ljudskih prava, privredu i inovacije, zaštitu životne sredine i infrastrukture, obrazovanje i zapošljavanje.
„Ta pomoć EU je investicija u bezbednost Evrope i našeg blagostanja. Ona pomaže u dalekosežnoj evropeizaciji zemlje“, naglasio je evropski komesar.
„U procesu proširenja nema prečica“
Što se vremenskog okvira tiče koji je Evropska komisija saopštila, Han je rekao da 2025. godina nije „fiksni datum“, već simbolični, koji treba da motiviše region.
„Čak i za Srbiju bi to bilo veoma ambiciozno, ali teoretski moguće. Međutim samo ako brzo budu sprovedene odlučujuće reforme i odnos sa Kosovom obavezujuće i trajno normalizuju“ podvukao je Han.
Dodaje da u procesu proširenja nema prečica.
„U procesu proširenja nema blanko čeka ili prečica, računaju se samo individualni reformski rezultati. Kvalitet je ispred brzine“, podvukao je evropski komesar.
Ističe da je Srbija istorijsko-politički, kao i ekonomski centralni akter u regionu, i napredak Beogarda u pravcu EU imao bi stabilizujuće, pozitivno dejstvo na susede.
„Međutim kao što sam rekao, bitni su individualni napretci. Proširenje EU je regata, ne konvoj“, zaključio je Han.
