Time je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredoavanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ranije je naveo da 2025. nije godina kada bi Srbija i Crna Gora „morale“ da budu u EU, već da je to indikativni datum i ohrabrenje.
Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
„Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju“, navodi se u tekstu ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima“, navodi se.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu a Komisija ih ocenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Kada je reč o Albaniji i BJR Makedonija ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora, na osnovu ispunjenih uslova.
Za BiH u strategiji se navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo Bosne i Hercegovine nakon što dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik.
Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se.
Kada je reč o Kosovu navodi se da Kosovo ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.
„Najbolji scenario za Srbiju 2025. godina“
Kako je nekoliko sati pre prezentacije rekao prvi čovek EK Žan-Klod Junker, 2025. godina, o kojoj se piše već mesecima i koja se vezuje za Srbiju, predstavlja samo „najbolji scenario“ i ne „implicira nikakav automatizam“.
Što se Srbije tiče, taj „najbolji scenario“ predviđa da se već u narednom koraku ka putu ka EU i to „hitno“ postigne i „zaključi“ pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, predviđen pregovaračkim Poglavljem 35, koje se tiče Kosova.
Iako uz tu rečenicu nema datuma, ona se nalazi odmah ispod broja 2018 i konstatacije da su „Crna Gora i Srbija dve zemlje koje su već otvorile pregovore“.
U nacrtima u koje su mediji imali uvid postojalo je nekoliko rokova, koji su konkretno bili vezani za neke korake, ali je u objavljenom dokumetnu prvi sledeći broj 2025. godina, uz koji piše „moguća perspektiva“, a ispod njega se nalaze samo potpis Sporazuma o pridruživanju, njegova ratifikacija i sam ulazak u EU.
U saopštenju EK se navodi da je strategija za „Kredibilnu perspektivu proširenja i veće angažovanje EU na Zapadnom balkanu“ usvojena sa namerom da potvrdi „evropsku budućnost regiona“.
Kako se navodi, EK je najavila šest nosećih inicijativa, odnosno koraka koje će EU preduzeti u narednim godinama kako bi podržala napore da se Zapadni Balkan „transformiše uz uzajamnu korist“.
