„Ja lično mislim i to sam više puta rekao da je odvajanje Kosova suprotno međunarodnom pravu, tako da mislim da ovo nije bilo legalno, istovremeno mislim da u ovom času Kosovo faktički nije deo Srbije“, rekao je Varadi u intervjuu za N1.
Komentarišući to što se u poslednje vreme sve češće čuju ideje o podeli Kosova, što je pomenuo i austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe, Varadi smatra da je dobro što je ta ideja na stolu, iako se ne može reći da je konkretno na pregovaračkom stolu, ali ističe da je do podele mnogo lakše bilo doći pre 10-15 godina.
„Svojevremeno je i koliko se dobro sećam, Dobrica Ćosić imao to kao ideju, ali to prosto nije bilo tada na pregovaračkom stolu, kada je to imalo malo više šansi. Danas bi, ako bi se to pitanje postavilo, verovatno neki pokušali da spoje sa Preševom, pa sa nekom razmenom. Sve u svemu, mislim da to stvarno realne šanse nema, ali je dobro sve mogućnosti držati na stolu“, rekao je Varadi.
Ukazujući da u Skupštini Srbije nema poslanika sa Kosova i da se zakonodavna vlast Srbije ne prostire na Kosovo, kao ni sudska ni administrativna, Varadi navodi da „bez obzira šta je pravdeno rešenje, Kosovo nije faktički deo Srbije“.
„Imamo sad neku promenu termina, sačuvati Kosovo znači imati sve manje zemalja koje su priznale Kosovo, pa onda postaje vrlo važno da li Surinam priznaje ili ne priznaje, ali faktički Kosovo nije deo Srbije“, naglasio je Varadi.
Prihvatiti to faktičko stanje kao priznato stanje, dodaje, je jedna opcija koja bi bila sigurno najteža i najbolnija opcija.
„Ono gde nemam nikakve sumnje, je to da li na taj način da se posebno izdvoji sever Kosova ili da se severu Kosova daje jedna vrlo specifična autonomija, jer to nema nikakve dileme, ni po evropskim merilima da Srbi na Kosovu, bez obzira kojoj državi to Kosovo pripada, imaju prava da ostanu Srbi i da zadrže svoju kulturu, škole, spomenike.
Da li će se to postići putem teritorijalne podele ili putem jedne široke autonomije, to su realne opcije i ne bih rado bio na mestu političara koji će morati to da prihvate“, rekao je Varadi.
Komentarišući odluku Srbije da s tim pitanjem ode pred Međunarodni sud pravde, što je kritikovala aktuelna vlast, Varadi navodi da su postojale dve opcije.
Kako je objasnio, opcija je bila da se podnese tužba, ali je bio problem koga tužiti.
„Kosovo se nije moglo tužiti jer Kosovo nije bilo priznato kao država, a tužiti SAD, Evropu je bilo previše maglovito“, smatra Varadi.
Realno je, kako je rekao, bilo da se traži savetodavno mišljenje.
„Ja i dalje mislim da je traženje savetodavnog mišljenja nešto što je imalo smisla. Sud je izbegao odgovor na savetodavno mišljenje, nije rekao da li je odvajanje Kosova u skladu ili ne s međunarodnim pravom, nego da li je deklaracija o odvajanju u skladu s međunarodnim pravom. Dakle, u suštini je izbegao odgovor na prvo pitanje. To su mnogo i kritikovali“, ukazao je Varadi.
Na pitanje kakav je stav SANU, čiji je član, o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji, koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Varadi kaže da Akademija nema stav, ali da podržava i podstiče članove da iznose lična mišljenja.
On smatra da dijalog ima smisla i da bi trebalo ozbiljno razgovarati o tome šta je faktička situacija i šta može da se učini da se pomogne Srbima na Kosovu.
„Razgovor o tome nas približava možda i rešenju, svakako punijem viđenju stvarnosti“, zaključio je Varadi.
