„Tada smo u kabinetu predsednika sedeli oko sat i po vremena, čuli ono što je gospodin Trajković, ali i ostali članovi delegacije imali da kažu. Jedan od rezultata tog našeg sastanka svakako jeste i ovo današnje viđenje. Ono možda nije na onaj način kako je to Moma želeo i kako je to predstavio onda rekavši da želi da ima jedan asstanak poput mnogih na koji se nisu odazvali predstavnici državnih organa ranije, a kada se tematski govorilo o različitim interesima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i kako ih treba zaštititi“, naveo je Selaković.
„Danas smo ovde imali prilike da čujemo vas 17. Pre mojih odgovora na vaša pitanja i dileme, dozvolite mi da uputim izvinjenje u ime direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji zaista jeste opravdano danas odsutan, ali je zato ovde danas njegov zamenik gospodin Kozarev. Ubeđen sam da će gospodin Đurić narednih puta kada zaista bude mogao, a ovoga puta jeste opravdani razlog, do te mere opravdan da mi je on jednog trenutka čak predložio da odložimo ovaj sastanak za nekoliko dana, kako bi smo se pojavili zajedno, ja sam rekao da znam da ima važan posao i da mora da se bavi onim čim je dužan da se bavi, a da ću ja sa dušanom, daliborom, Banetom, Srđanom, Goranom doći ovde i razovarati sa našim ljudima o temama koje su postavljene“, rekao je Selaković ne precizirajući „opravdan razlog“ Đurićevog odsustva sa skupa.
„Mogli smo da čujemo različite istupe. Nismo morali a slušamo reči koje su glasne, a neretko nemaju mnogo argumenata. Važno je da se razgovara i važno je da se čujemo. Nije mi drago što sam mogao da čujem uvrede na račun čoveka, čiji sam deo tima i jedan od prvih saradnika. Govorim o predsedniku Republike Srbije i samo da vas podsetim čoveku koji je osvojio preko 2 miliona glasova građana Srbije i dobio puni legitimitet da ovu zemlju vodi i dobio podršku za politiku koju je vodio do tada. Bilo je uvreda, zapisao sam to i shvatiću to kao jednu vrstu možda dosadašnje ozlojeđenosti zato što ovakvih sastanaka nije bilo češće. Moje lično mišljenje je da treba da ih bude i da treba da se razgovara i na temu bezbednosti i na temu prosvete, ekonomije, zdravstva, socijalne zaštite i svega što ste naveli“, saopštio je Selaković.
„Strateška stvar i strateško pitanje je državna politika zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Ne moram da vas podsećam, ali moram i kao pravnik da kažem da je Kosovo i Metohija ustavno-pravno deo Republike Srbije. Ali ću vas podsetiti da je Kosovo i Metohija od 1999. deo Republike Srbije koji je pod međunarodnim protektoratom. Da li mi imamo probleme srpsko-srpske. Imamo i nikad nije bilo vremena kada ih nismo imali. Tih vremena apsolutno nikada nije bilo ni na Kosovu i Metohiji. Imamo srpsko-albanski problem, ali imamo i problem sa međunarodnom zajednicom, ili njenim većim, pretežnim delom i taj problem traje sada već decenijama, a ne godinama. Kada imamo sve te probleme, mogu da vas razumem. Živite ovde gde nije živeti lako, to dugo traje, porodični ste ljudi, imate svoju decu, tražite neku bolju perspektivu. Možda je glavni problem što se sa svim ljudima ovde mnogo više ne razgovara. Da se vratim na početak današnje priče kada je rečeno da ovo nije deo unutrašnjeg dijaloga i da ćemo imati okrugli sto koji će biti deo toga… za mene je i ovo unutrašnji dijalog. Ovde razgovaramo, čujemo se, pokrećemo važna pitanja, pa ćemo možda na osnovu ovih iskustava za nedelju-dve-tri možda još bolje organizovati neki naredni okrugli sto“, kazao je Selaković dalje obrazlažući „zašto je to važno i u čemu je veličina predloga predsednika Vučića:
„Mi smo temu koja je nekoliko godina ranije stavljena ad akta vratili na dnevni red. Danas se i u drugim delovima Srbije, a ne samo ovde na Kosovu i Metohiji, ljudi iz intelektualne i akademske zajednice, poslovni ljudi, sportisti, naučnici, iz različitih drugih delova našeg društva razgovaraju o Kosovu i Metohiji kao što možda nisu nikada ranije u takvom obliku razgovarali. To je ono naše suočavanje sa samima sobom i sa srpskim problemima. Kod dobrog broja vas sam primetio jednu vrstu ozlojeđenosti što vas neko ne pozove, što vas neko ne konsultuje, što vas neko ne pita, da imate da nešto kažete, primetite, sugerišete. Neki su rekli da su se obraćali i da im nije odgovoreno, neki nisu ni rekli da su to radili. Kako onda da bude uključen“, upitao je generalni sekretar u kabinetu predsednika Srbije.
„Mislim da je gospodin Rašić rekao da svake godine na Kosovu imamo 5 do 6 odsto učenika manje. U prethodnih 14 godina, ovo su podaci zaključno sa 2016. godinom, u centralnoj Srbiji i Vojvodini u školu ide manje 97.250 učenika. To je približno broju svih Srba na Kosovu i Metohiji. To je 3.890 odeljenja manje, pod uslovom da odeljenja imaju po 25 učenika. Od početka 2018. godine do kraja današnjeg dana stanovnika u centralnoj Srbiji će biti 6.600 manje, a stanovnika na Kosovu i Metohiji iz redova albanskog naroda biće 2.706 više. Za mene je ovo najveći problem. Albanaca je na Kosovu i Metohiji svakim danom 41 plus, a nas, u ostatku Srbije, minus 100. Albanaca u Albaniji svakim danom 23 plus. I da se ne složite nisačim u nastavku priče, molim vas da ovo znate i zapamtite. Taj deo Srbije koji dnevno gubi 100 ljudi je dužan da vodi politiku koja mora da štiti interese Srba na Kosovu i Metohiji, ali i interese Srba u svim državama regiona. Ne znam koji su to bivši predsednici RS znali da posećuju svoj narod i u državama regiona i na KiM, da razgovaraju o svim problemima i da pokušavaju da ih rešavaju“, rekao je Selaković.
„Jeste uvreda kada na neki posredan način pokušavate da optužite i predsednika Republike i vlast za jedan stravičan zločin, a to je ubistvo Olivera Ivanovića. Tog čoveka sam imao čast i priliku nekoliko puta da vidim. Poslednji put je došao u moj kabinet kada sam postao generalni sekretar predsednika u junu mesecu prošle godine i razgovarao sa njim sat i po vremena. Sa njegovom suprugom više puta, dok je bio u pritvoru, sa njegovim bratom takođe, mislim jednom. Viđao sam se ne samo što sam sam to hteo, već zato što sam zato bio zadužen od tadašnjeg predsednika Vlade, a potom i predsednika Republike. da pomognem sve, koliko mogu, nekada kao ministar pravde, posle toga kao generalni sekretar. I koliko god sam mogao, pomagao sam. sećam se dobro da sam sa pokojnim Oliverom razgovarao i da na predstojeće lokalne izbore na KiM izađemo zajedno. Nije mi poznat krajnji epilog zašto do toga nije došlo. Ali, kad se ušlo u političku borbu, u političku utakmicu, tu se borite za glasove do kraja. Ti glasovi pokažu koliko ko ima autoriteta političkog, koliko ko ima poverenje građana“, zaključio je Selaković.
„Govorilo se i o lošoj kadrovskoj politici, o zapošljavanju i po babu i po stričevima. Budite iskreni pa mi recite a kad na Kosovu i Metohiji se nije zapošljavalo i po babu i po stričevima. Moram da vam kažem kao neko ko često dolazi, imam rođake koji su poreklom odavde, to je do te mere bila izražena osobina za ovaj prostor da neretko imate ljude u centralnoj Srbiji da kažu da je to navika koja je prešla (odavde). Nije, toga ima svuda, ali je to ovde bilo uvek prisutno. Kada se priča o zapošljavanju, svi pričamo o državnom sektoru i o državi kao poslodavcu. Pitao je neko zašto se ne subvencioniše na istti načijn investiranje u realan sektor i idustrijsku proizvodnju na KiM. Ljudi su spremni da ovde investiraju samo dok ne dođu i ne čuju sve uslove poslovanja. Vrlo su spremni. Profit je osnovno načelo ekonomije. Kad dođete ovde pa shvatite da morate duplo da plaćate poreze, da ne znate kako da plaćate carinu, da nije sigurno koje dozvole treba da pribavite, da strepite od toga koja će inspekcija da vam zakuca na vrata, onda ljudi kažu da ovo nije sigurna teritorija za investiranje, pokupe se i odu. Ko vam kaže da to nije tako, ne kaže vam potpunu istinu“, smatra Selaković.
On je naveo da se srpsko pravosuđe na Kosovu zadnih godina u 80% slučajeva bavilo radnim sporovima, a da su ostatak bile ostavine.
„U tih 80% radnih sporova tužena je bila Republika Srbija. Onda dođete u situaciju da vam je PO grada Prištine u martu mesecu u blokadi i da nema više jednog jedinog dinara do kraja godine zbog fiktivnih radnih sporova“ kazao je Selaković.
„Kada su bili u situaciji u kojoj smo mi Srbi na Kosovu i Metohiji danas, kada su u takvoj situaciji nekada u prošlosti bili Albanci, oni ovakve razgovore nisu vodili, nisu pravili albansko-albanske sporove, nego su se okretali onome što im je bio zajednički imenitelj. Mislim da neću pogrešiti ako kažem da svakom Srbinu na KiM zajednički imenitelj treba da bude Republika Srbija, ko god bio na njenom čelu. Vlasti se menjaju, ljudi koji prdstavljaju državu se menjaju, država ne trba da se menja“, naveo je Selaković.
Sekretar predsednika Vučića govorio je i o demarkaciji granice Kosova sa Crnom Gorom.
„Zar već nije izvršena neka demarkacija sa Makedonijom? Ko je tada to podržavao a danas to ne podržava? Pritom uopšte ne ulazim u koje će biti postupanje u ovom slučaju Crne Gore. Imam svoje mišljenje o tome“, rekao je.
„Mislim da treba da pričamo o albanizaciji srpskih sredina i kako mi tome da se suprotstavimo. A vi mi recite kako država Srbija da se suprotstavi Srbinu koji je rešio da proda svoju njivu. Kad smo ovde imali suverenu vlast, Srbi su prodavali pod tuđim imenom zemlju i ni tad to nismo uspevali da sprečimo. A sad kad nemamo ovde suverenu vlast mi pričamo o tome kako to da uradimo. Tražite strategiju. Ozbiljne države ne iznose svoju strategiju javno. Ovde je rečeno mnogo stvari koje nisu za širi auditorijum. To će možda biti samo duševna hrana nekome ko nama kao narodu, da li smo u srpsko-srpskom sporu ili ne, da samo trlja ruke i da se naslađuje time što Srbi jedni druge napadaju, i to pred kamerama, javno“, smatra Selaković.
„Lične karte i putne isprave se ne izdaju ovde nego u Nišu jer je tako predviđeno vojno-tehničkim sporazumom u Kumanovu. Svuda u istoriji je bilo da zarate dve strane, rat se završi, sedne se za sto i razgovara. Samo je nas zapalo da se za pregovarački sto sedne posle 14 godina i da tada shvatimo da svaka izgubljena prilika u prethodnoj godini kada smo odbijali da razgovaramo i gurali glavu u pesak, da je bila bolja od ove koja je dolazila posle“.
Prema podacima koje je izneo Selaković u centralnoj Srbiji i Vojvodini se rađa duplo više dece u odnosu na Kosovo i Metohiju iako je odnos stanovništva 7 miliona prema 1,7 miliona.
„Ovo su ključne teme, bez kojih je rešavanje svakog od vaših životnih problema besmisleno. Ako ćemo mi ovde opremiti kabinete i za biologiju i za hemiju i za fiziku, a u njih neće imati ko da ide… Slobodno napadajte svaki državni organ kada radi nešto loše. Ali, Kancelarija za KiM radi bolje i vidljivije troši novac nego što je radila pre tri, pet, kao ministrastvo pre 10 ili 15 godina. Nego ste vi to brzo zaboravili. Hajde da vidimo kako vi možete da pomognete svojoj državi. Iz Beograda se mnogo više vidi kako misli Vašington, Brisel, Moskva, London, Peking, nego iz Lapljeg Sela, ali se ovde bolje vidi kakvo je stanje u školi, Domu zdravlja, Centru za socijalni rad… Ne znam koga je bio strah da dođe ovde da razgovaramo, od čega se plaši. Država ovde na terenu može mnogo toga da učini, ali ne može da učini ono što svako od vas ponaosob očekuje od nje zato što ona ima manevarski prostor koji je ravan prostoru vrha čiode. I u tom prostoru ona radi koliko može“, tvrdi Selaković.
„Secesija od strane privremenih institucija u Prištini dobila je međunarodno priznanje u trenucima kada su Srbi bili najrazjedinjeniji i najmanje jedinstveni u prethodnih nekoliko decenija. Kada je predsednik države vukao na jednu, a predsednik vlade na drugu stranu. Ako to nije nauk šta treba da izbegavamo i čega da se pazimo, onda ne znam šta treba da bude. Sačekali su oni koji nam ne misle dobro prvi trenutak kada su videli pukotinu među nama. Vama je jasno da ste glavni interes Srbije na KiM vi koji ovde živite. Ne bih se složio sa Momom koji je pitao kada ćemo zameniti našu filozofiju vlasti albanskom filozofijom teritorije. Naša filozofija treba da bude narod, svugde i na svakom mestu. Zar predsednik nije trebao da ode na Kordun i na Baniju da tamo razgovara sa našim narodom koji je tamo ostao. Bio sam ovde nebrojeno puta, tamo sam bio u pripremi predsednikove posete. Oni žive neuporedivo teže nego što vi živite ovde“, kazao je Selaković.
„Bio bi prezadovoljan da je niz problema koje ste ovde danas izneli rešavan mimo kamera, iza zatvorenih vrata, na jedan razuman način. Hajde da ih rešavamo. Nemojte da spočitavate ni nama koji ovde sedimo ni Srpskoj listi, ni ljudima koji su na opštinskoj vlasti u Gračanici. Jednom u nekoliko godina ljudi se organizuju i izađu na izbore i građani glasaju. Odmere se, pa oni koji pobede dobiju obavezu da u narednom periodu vode računa o državi. Mislim da je Srba na KiM suviše malo a bi se delili u različite partije, liste i frakcije. Ne treba svi da mislim isto, ali svi treba da imamo jedan zajednički imenilac. I taj imenilac da se nikada nipokuju cenu ne dovodi u pitanje. Ima ozbiljnih stvari koje se rade, ali to nije za kamere. Treba da imamo mnogo bolju komunikaciju, da mnogo bolje jedni druge čujemo, da mnogo više obraćamo pažnju na probleme sa kojima se suočavamo, i da tražimo način kako da ih rešavamo. Te probleme možemo da rešavamo samo mi sami, neće nam ih rešiti ni Albanci, ni međunarodna zajednica. koliko god da nas je, biće nam makar malo lakše kada smo složni, nego kada smo razjedinjeni. Zapamtite dobro, sa Beogradom nešto i možete, bez Beograda ništa ne možete, ko god bio na vlasti u Beogradu, i koliko god da ste ljuti na Beograd, iz ličnog razloga ili zato što mislite da postoje objektivni razlozi za to“, zaključio je sekretar kabineta predsednika Rebublike Srbije Nikola Selaković.
Na ovom okruglom stolu, pored Selakovića, zamenika direktora Kancelarije za KiM Dušana Kozareva, predstavnika Srpske liste i predstavnika Srpskog Nacionalnog Foruma, kao i drugih političkih predstavnika Srba sa KiM, ali i predstavnika civilnog društva, izneti su različiti stavovi i pristupi u rešavanju pitanja i problema u vezi sa Kosovom.
