Marko Đurić je, otvarajući razgovor o unutrašnjem dijalogu, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da je učešće mladih u rešavanju pitanja KiM od velikog značaja.
„Sasvim je sigurno da ćemo u ovom vremenu i mi imati odgovornost da ponudimo odgovor na neka od krucijalnih pitanja koja se pokreću u vezi sa ovom temom. Učešće mladih u rešavanju pitanja KiM je od velikog značaja, baš zato što je ovo pitanje koje će se protezati i koje se proteže kroz mnoge prošle, sadašnje i buduće generacije“, naveo je Đurić.
Prema njegovim rečima, veliki izazov je da Srbi budu u intelektualnom, tehnološkom i svakom drugom smislu u korak sa svetom, kako bi se rešavala pitanja, te da mladi na KiM shvate od kolikog je značaja njihov ostanak u južnoj pokrajini.
Dodao je da se veliki broj mladih Albanaca sa KiM godinama unazad školuje na najboljim školama na zapadu i naveo da se oni vraćaju na KiM kako bi pomogli u ostvarivanju albanskih nacionalnih ciljeva, bez obzira što su ti ciljevi suprotni sa principima prava i pravde, ali i interesima svih koji žive na KiM.
„Naša odgovornost je da u tom pogledu ne zaostanemo i zato je važno da naši studenti budu u punoj meri angažovani na ovom pitanju. Pokazali ste da mladost Srbije ne beži od bavljenja pitanjem KiM, kao što nije bežala nijedna srpska mladost u našoj istoriji“, rekao je Đurić.
Komentarišući izjavu Bekima Čolakova, koji je pozvao Rumuniju da prizna nezavisnost Kosova, Đurić je naveo da je Beograd uvek spreman da razgovara, ali da će na „drskost uvek reagovati“.
„I ove godine videćete još mnogo zemalja koje će zahvaljujući našoj diplomatiji promeniti stav kada je u pitanju jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i da će povući priznanje, jer uviđaju da nakon deset godina od proglašenja nezavisnosti, u našoj južnoj pokrajini ništa nije rešeno i da samo kroz dijalog i putem kompromisa u kome nema univerzalnih dobitnika, niti univerzalnih gubitnika, nešto se može rešiti“, kazao je Đurić.
Dodao je da postoji želja u međunarodnoj zajednici da se „pritiskom i neprincipijelnim ponašanjem – povezivanjem drugih želja i ambicija Srbije za unutrašnjim reformama, za evropskim integracijama“, iz Srbije iznude neprincipijelni postupci po pitanju KiM.
„Što se tiče Vlade Srbije i politike predsednika Srbije, Srbija na takve neprincipijelne pritiske nikada nije reagovala povlađujući im i nikada nije reagovala prihvatajući bilo čije ucene“, istakao je Đurić.
Naveo je da se na primeru odnosa prema Zajednici srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, najbolje može videti razlika između srpske i albanske strane.
„Naša strana se odnosi odgovorno i prihvata da je sve ono što je dogovoreno sastavni deo dogovora. Druga strana prihvata i smatra da treba da prihvati samo ono što je u njihovom interesu, u njihovoj imaginarnoj verziji sprovođenja sporazuma. To tako ne funkcioniše. ZSO je okosnica Briselskog dogovora, svako ko ne želi ZSO, zapravo ne želi Briselski sporazum“, kaže Đurić.
Konstatovao je da „šaljući ono što je dogovoreno pred Ustavni sud kako bi bilo osporeno, Albanci su u stvari pokazali svoje prave namere po pitanju ZSO“.
„Mislim da je u tom trenutku bila potrebna osuda međunarodne zajednice“, istakao je Đurić i dodao da ZSO obavezuje Beograd, Prištinu, ali i Brisel.
Dodao je da će se i dalje o svim važnim i velikim temama konsultovati sa predstavnicima Srba sa KiM i „Srpske liste“, ali da im neće unapred određivati, nego će zajedno dogovarati sta je najbolje za interese Srbije u južnoj pokrajini.
„Problem ili izazov“
Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, osvrnuvši se na održan okrugli sto, rekao je da je ovo bila prilika da se vidi kako mladi ljudi u Srbiji posmatraju problema Kosova i Metohije, da li ga doživljavaju kao „problem ili izazov“.
„Ono što pokazuje svaka sesija našeg unutrašnjeg dijaloga jeste koliko je tema problema na KiM, problem srppsko-albanski, bliska u ostatku Srbije, ali i kolko su Srbima na KiM poznati problemi sa kojima se suočava centralna Srbija i Vojvodina“, kazao je Selaković.
Istakao je da je unutrašnji dijalog, iako još uvek traje, već uspeo, jer je okupio i one koji su bili protiv dijaloga, kao i one koji su bili skeptični po pitanju ciljeva unutrašnjeg dijaloga.
„A njegova suština i onoga što smo postigli i što je bio cilj predsednika Republike jeste da se na ovu temu na svim društvenim forumima, u svim segmentima našeg društva ponovo razgovara“, kazao je Selaković.
Naveo je da mu je drago što je na današnjem okruglom stolu od mladih čuo da razmišljaju o problemu demografije i nataliteta.
Istakao je da samo mudrom politikom jačanja ugleda Srbije, politikom koja pokazuje Srbiju kao razumnu, koja ne stvara probleme, već probleme rešava i koja ide u susret rešavanju problema, može se poboljšati imidž države i doći do toga „da nešto malo više od sagovornika u međunarodnoj zajednici dobijemo i ostvarimo neke pozitivne rezultate“.
Studenti veoma bitni za jednu državu
Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Milan Savić istakao je da mu je drago što su studenti deo jednog ovakvog dijaloga, jer se on po svom značaju izdvaja.
„Studenti i mladi su veoma bitni za jednu državu, ali ta država neće biti dugog veka, ako zaboravi svoje korene“, rekao je Savić.
Istakao je da je žila kucavica koja pokreće KiM Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i dodao da bez univerziteta nema uslova ni za život, a ni za rad.
„Mislim da mnogi iz naše države nemaju realnu sliku o dešavanjima na KiM. Slobodno mogu reći da studenti imaju povoljne uslove za studiranje. Kao student tog Univerziteta, slažem se sa željom mojih kolega iz Kosovske Mitrovice da svoje studiranje nastavim na tom Univerzitetu u okviru obrazovnog sistema Srbije“, rekao je Savić.
„U dijalogu svako može reći šta misli, ali za mene lično KiM je neotuđivi deo Srbije. Ipak, zbog ranijih grešaka, ovaj dijalog je potreban. Mi mladi ne smemo biti salonski nacionalisti i gurati glavu u pesak, već se moramo suočiti sa realnošću. Realnost je surova, ali ne smemo se pokolebati“, istakao je Savić.
