Ana Brnabić je istakla da se sukob srpskog i albanskog naroda ne može rešiti tako što će jednoj strani biti pružena podrška za svaki zahtev, koliko god on bio nerazuman, a od druge strane očekivati da pogne glavu i pristane na svako nametnuto rešenje.
Tako nešto, prema rečima Brnabić, ne bi prihvatio nijedan zreo narod, pogotovo ne srpski koji je u prošlosti skupo plaćao za svoju slobodu i pravo na odlučivanje.
„Rešnje mora uzeti u obizir pozicije oba naroda“, istakla je Brnabić na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Kosovo i Metohija: Sui generis ili presedan u međunarodnim odnosima“.
Premijerka je ocenila da je projekat koji sebe naziva „Republikom Kosovo“ bio i jeste osuđen na neuspeh.
„Budući da je sadašnje stanje neodrživo, neophodno je tragati za nekim novim, možda i savim unikatnim rešenjima kako bi se u ovom delu Evrope uspostavila trajna stabilnost i mir“, istakla je premijerka.
Uverena je, kaže, da je to moguće ukoliko među najuticajnijim subjektima u međunarodnoj zajednici bude postojao interes da ishod bude takav.
Brnabić je podsetila da je odluka parlamenta u Prištini kojom je proglašena secesija dela Srbije doneta bez referenduma kojim bi bili konsultovani građani Srbije, ili makar stanovnici pokrajine Kosovo i Metohija.
Secesija je izvršena protivno volji srpskog naroda, direktno kršeći Ustav Srbije i protivno pravno-obavezujućih rezoluciji 1244 UN o Kosovu i Metohiji, ukazala je Brnabić.
Navela je da je to učinjeno u vreme mira, kada je Srbija bila afirmisani i ugledni član međunarodne zajednice, članica UN i Saveta Evrope i u pretpristupnim razgovorima sa EU.
Brnabić je ukazala da samoproglašeno Kosovo nije član Saveta Evrope, UN, ili bilo koje druge značajnije međunarodne organizacije, kao i da tri četvrtine čovečanstva živi u državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Govoreći o broju raseljenih Srba, Brnabić je istakla da je u Prištini nekada živelo više od 50.000 Srba, a da je danas dom svega 37 lica srpske nacionalnosti.
„Srpska groblja se ruše, imovina uzurpira, a moji sunarodnici su svakodnevno izloženi raznim vidovima etnički motivisanog nasilja. Srbima, dakle, svakako nije bolje nakon unilateralne secesije“, istakla je ona.
Navodeći da su Albanci bili uveravani da će Kosovo ako se osamostali prosperirati, Brnabić je navela da se sada, 10 godina posle proglašenja nezvisnosti, vidi da su njihova očekivanja izneverena.
Premijerka je upitala, ima li čovečanstvo pravo da zatvara oči pred činjenicom da je protekla decenija bila decenija ohrabrenja za separatističke pokrete širom sveta.
„One koje nam govore o potrebi da Srbija prihvati realnost, pitam da li su spremni da se nose sa realnošću koju su stvorili dajući podršku albanskim seperatistima na KiM“, rekla je Brnabić.
