Zbog toga, Beograd insistira da se što pre formira Zajednica srpskih opština.
„Izračunali su oni, video sam im ja studije i za Gračanicu i za drugo. U svima piše u kojim godinama Albanci postaju većina, Novo Brdo već za godinu i po dana. Njima je jedini cilj koji imaju zauzimanje Severa“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Krojenje takvog plana Prištine, za Srbe nije novina. Svedoče mu gotovo dve decenije. U Ugljaru kod Kosova Polja do 1999. nije bilo nijednog Albanca, a danas ih je više od Srba.
„Postoje grupe Albanaca koje su plaćene ne znam odakle i koje se pojave sa nekom količinom novca i onda oni kada reše da kupe neku kuću, taj čiju su kuću rešili da kupe taj će biti u žestokom problemu“, kaže Živorad Lazić, profesor iz Ugljara kod Kosova Polja.
„Ako uzmete Brđane – to je opština koju su počeli da nastanjuju Albanci tvrdeći da pripadaju Mitrovici. Ili, uzmete Gračanicu ili Čaglavicu, tamo su Srbi masovno prodali svoja imanja posle 2004. godine i tamo se hteli, ne hteli menja struktutra u korist Albanaca“, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Konačna korist, kako RTS saznaje, krije se u nekoliko tačaka plana za opštine južno od Ibra. Osim otkupa srpskih imanja, podrazumeva i plansku izgradnju naselja za Albance, masovnu promenu prebivališta, upisivanje u biračke spiskove, zastrašivanja, hapšenja.
Ostanak Srba upitan je i kada im se, primera radi, zbog izgradnje auto-puta oduzme više od 200 hektara poljoprivrednog zemljišta.
„To su ljudi koji se bave poljoprivredom, ljudi koji žive od poljoprivrede i kada mu oduzmete zemlju, vi ste njega ubili. Taj pritisak neko može, neko ne može da izdrži. A mi to trpimo 18 godina“, kaže Lazić.
Pomoć se očekuje od države. Predlog pojedinih analitičara je da se u južnoj pokrajini primene inicijative iz centralne Srbije i demografske i ekonomske.
„Podržati investicije, rešiti problem univerziteta i ako treba motivisati privrednike iz Srbije da prave univerzitete u srpskim sredinama jer školstvo dovodi mlade. Razvojem zdravstva, prevencije, dizanja domova zdravlja i pre svega zapošljavanjem. Nema druge politike i mislim da na tome treba insistirati“, kaže Janjić.
Strategijom kojom bi opštine promenile etničku strukturu upitan bi bio njihov ulazak u ZSO u koju mogu samo one sa srpskom većinom. Otuda, Beograd želi što skorije formiranje, a albanska strana ga odlaže već pet godina. Podstakla ga je, konačno, EU – formiranje ZSO očekuje u naredna četiri meseca.
