Oni su u emisiji Dogovor na RTV Kim istakli da prema srpskim privrednicima na Kosovu postoji jedan diskriminatorski stav koji je često povezan sa političkim dešavanjima na Kosovu.
„Plasman robe je najveći problem. U mom konkretnom slučaju smo mislili da ćemo u 90 posto slučajeva proizvode prodavati na teritoriji Kosova. Međutim, dolazi do bojkota albanske strane, svih ovih godina a to je dug vremenski period“, kaže Sekulić koji za 18 godina koliko njegova firma proizvodi konditorske proizvode distribuira u samo jednu albansku prodavnicu.
Branimir Stojanović međutim, kaže da to, nažalost, nije jedini vid diskriminacije Srba na Kosovu.
„Sloboda u 21. veku ne bi trebalo da bude ograničena, sloboda kretanja ne bi trebalo da bude ograničena pa je ograničena. Neverovatna je situacija da ljudi ne mogu da koriste svoju imovinu posle 18 ili 19 godina pa je to slučaj u mnogim sredinama. To ne opravdava bilo koga. Ono što se suštinski dešava kada pričate o robnoj razmeni, to je najvećim delom ono što proizvođači iz uže Srbije prodaju na tržištu ovde i to govori o odnosu mnogih albanskih veletrgovaca da je njima prihvatljivo da prodaju srpsku robu ali ne onu koju proizvode na Kosovu i Metohiji, što takođe govori o određenom političkom kontekstu“, kaže Stojanović.
Takav odnos, kaže, nije ništa novo i nije od juče, ali i da se to neće lako promeniti u budućnosti. Ipak, obećava da će reserno ministarstvo u kojem je on državni sekretar, Vlada Srbije i Kancelarija za KiM pokušati da pronađu nova tržišta za srpske proizvođače sa Kosova. U tom smislu najavljuje niz sastanaka sa predstavnicima velikh trgovinskih lanaca u Srbiji.
„Ja se nadam da ćemo uskoro moći da objavimo da su se prvi proizvodi pojavili na policama nekih trgovinskih lanaca uže Srbije i na tome radimo. Imaćemo vrlo konkretne sastanke u toku naredne nedelje i narednih nedelja i to ne samo sa jednim već sa više trgovinskih lanaca koji su iskazali spremnost da određene proizvode stave na svoje police i da za to ne naplate ništa“, rekao je Stojanović.
Sekulić smatra da bi na taj način srpski proizvođači na Kosovu opstali.
„Mi nemamo velike kapacitete, ali ako postoji dobra volja to je za njih jedna zanemarujuća količina koja bi u narednom periodu bila veća. Za nas bi bilo veoma značajno ako neki od tih trgovinskih lanaca uzmu određenu količinu. Mi bi u narednom periodu mogli da zaposlimo još ljudi što je jedan dobar rezultat za sve“, kazao je on.
Član Asocijacije privrednika sa Kosova i Metohije kaže da su predstavnici Privredne komore Srbije dobro upoznati sa problemima sa kojima se suočavaju proizvođači u srpskim sredinama na Kosovu i da su postojali dogovori koji nisu ispunjeni.
„Ako se nešto dogovorimo na sastanku mislim da bi trebalo da se makar jedan deo realizuje. U poslednje vreme mi imamo sastanke, nešto se dogovorimo ali ostane tako. Dogovarali smo se oko plasmana robe. Naš prevoznik je imao problem. Mi smo o tome obavestili predsednika Privredne komore i on je obećao da će taj problem brzo da reše ali taj problem nije rešen“.
Državni sekretar u ministarstvu privrede Srbije Branimir Stojanović kaže da proizvođači u srpskim sredinama imaju ogroman potencijal s obzirom da su opstali i i dalje rade u nemogućim okolnostima.
