Proces dijaloga između Beograda i Prištine utiče na svakodnevni život građana.
Neke od najznačajnih tema za građane na Kosovu jesu pitanje zdravstvenih ustanova i institucija socijalne zaštite u kontekstu pregovora u Briselu i eventualnog formiranja ZSO.
Upravljački tim za ZSO je u par navrata održao sastanke sa predstavnicima zdravstvenih institucija u opštinama sa srpskom većinom i razgovarao o njihovim probemima i mogućim rešenjima.
Na okruglom stolu „Budućnost i perspektiva funkcionisanja zdravstvene i socijalne zaštite na Kosovu u opštinama sa srpskom većinom u okviru ZSO“, direktorka Doma zdravlja u Gračanici doktorka Mirjana Dimitrijević predstavljajući instituciju na čijem je čelu, kazala je da je jedan od problema sa kojim se ova zdravstvena institucija suočava nedostatak lekova.
„Ta Zajednica treba da ima potpuno autonomiju i da zdravstvo na KiM bude u tesnoj vezi sa zdravstvenim institucijama u Republici Srbiji, da mi i dalje budemo korisnici tog republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da funkcionišemo kao što smo do sada funkcionisali“, kazala je Dimitrijevićeva.
„Pored izuzetnog napora države Srbije, postoje napori i nametanja nekog drugog sistema“, kazao je direktor KBC Priština sa sedištem u Gračanici prof. dr Bratislav Lazić.
„Dakle, to se vidi kroz određeni set opstrukcionih momenata koji se dešavaju i najbolje se vidi u sistemu snabdevanja lekovima. Država Srbije nas nijednog trenutka nije izuzela iz svih onih važećih i aktuelnih situacija kada se na nivo čitave države ugovora i snabdevanjem lekovima i svime onima što je neophodno. Mi imamo identičan status kao da se nalazimo u Nišu, Vranju ili Beogradu. Onda nastaju problemi tehničke prirode, odnosno probleimi koji nastaju u svakodnvnom pokušaju otežavanja snabdevanja tim lekovima, odnosno distribucijom prema nama na Kosovu i Metohiji“, kazao je Lazić.
Jedan od problema sa kojima se suočava zdravstvena ustanova u Partešu jeste nemogućnost upošljavanja kadrova, kazao je direktor Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu Opštine Parteš Božidar Trajković.
„Vlada Kosova napravila je bolnicu u našoj opštini u vrednosti od milion evra. Zaposleno je sedam medicinskih tehničara. Što se socijalne zaštite tiče, imamo objekat površine 500 metara kvadratnih. Imamo samo 33 korsinika socijalne zaštite. Imamo bolnicu, a nemamo nijednog doktora“, kazao je Trajković.
Saradnja između zdravstvenih ustanova koje funkcioniše po srpskom i kosovskom sistemu je izuzetna, kazao je direktor regionalne bolnice Opštine Gračanica Nebojša Milovanović.
„Svi oni koji se bave zdravstvom na našoj teritoriji imaće jakog parnera. Mi ćemo se truditi da u koliko je u našoj moći ovu tendenciju snabdevanja, logističke podrške, materijalne podrške i ulaganje u kadar da nastavimo“, kazao je Milovanović.
Pored predstavnika zdravstvenih ustanova, okruglom stolu su pristvovali i predstavnici civilnog sektora.
Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Briselski sporazum- neobrađene teme“ koji je podržan od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo, a implementira ga nevladina organizacija Centar za mir i toleranciju.
