Objašnjavajući stav o ireverzibilnosti priključenja EU, uprkos disonantnim tonovima predstavnika vlasti, Sem Fabrici je, u okviru serijala razgovora Kvaka 23, nedvosmisleno odgovorio da je „taj proces nepovratan“.
Fabrici je novinarki Danici Vučenić rekao da to „nije pitanje njegovog poverenja, već da o tome govore rezultati“ i podsetio da je „dve trećine stranih investicija u ovu zemlju došlo iz EU“.
Istovremeno, „dve trećine srpskog izvoza ide u EU, ljudi putuju svuda po Evropi, to je ono što govori o nepovratnosti procesa“, precizirao je Fabrici i dodao da proces evropskog pridruživanja vodi „kroz privredno, zakonodavno i insititucionalno usklađivanje“.
On smatra i da su poruke predsednika države i zvanični stavovi i saopštenja Vlade Srbije u tom pogledu konszistentni.
Mora da se posmatra „šira slika“, a ne „pojedinačne izjave ministara“, jer je „osnovna poruka cele Vlade, što se čulo i tokom obeležavanja njene godišnjice u Subotici, da je budućnost Srbije u EU“, naglasio je Fabrici.
Prema njegovoj oceni, i 14 pregovaračkih poglavlja otvorenih do sada predstavljaju „dobar rezultat i napredak se primećuje“.
„Vlada a želi da implementira preporuke Venecijanske komisije“
„Najvažnije je da detektujemo oblasti gde treba dalje napredovati“, rekao je on i istakao da je, „u tom smislu, opredeljenje Vlade Srbije usmereno ka napretku“.
Na opasku da nacrt ustavnih amandamna upućen Venecijanskoj komisiji pokazuje da vlast ne želi da se liši političkog uticaja na pravosuđe, Fabrici je ocenio da je „procedura poštovana“.
Kako je primetio, „Vlada je rekla da želi da implementira preporuke Venecijanske komisije“, pa bi trebalo „sačekati krajnji rezultat i konačan nacrt“.
Upitan da li u kontekstu pregovora o Kosovu postoji „hitnost da se oni okončaju“ ili je premijerka u pravu kada kaže da nema nikakvih rokova, Fabrici je ukazao da „između hitnog i nemanja krajnjeg roka postoji osećaj da je pravno obavezujući sporazum neophodan“.
Prema njegovim rečima, „na obema stranama je da ga ispregovaraju, od sadržaja, do krajnjeg datuma, i shvate da status kvo nije nešto što je potrebno i korisno, a na poslednjem sastanku u Briselu su rekli da će stvari ubrzati“.
Upitan o stavu EU prema eventualnom referendumu o Kosovu, koji bi mogao da bude tačka zaokreta politike Srbije, Fabrici je rekao da na „ta pitanja ne može da odgovori“ i ponovio da bi „dve strane pregovorima trebalo da rešepitanja koja su na stolu“.
Bez komentra izjave Dačića
Fabrici nije želeo da komentariše ni izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je, hvaleći se da je šesta zemlja povukla priznanje Kosova, rekao da se „ne borimo protiv Prištine, već protiv njenih mentora i onih koji podržavaju Kosovo“.
„To su statusna pitanja, i kao EU, mi smo neutralni i omogućavamo razgovore i dijalog, i to je naš posao“, kratko je rekao Fabrici.
Na pitanje zašto je proces pregovora Beograda i Prištine netransparentan, on je konstatovao da je „reč o važnom pitanju, koje, u jednu ruku, mora da se rešava u poverenju i diskreciji“.
„Na obema stranama je da se obrate svojim građnima i objasne šta se dešava i šta se dogovara“, rekao je Fabrici i primetio da se „svakog dana priča o tome šta sporazum nosi i o čemu se radi“.
„Mislim da ima odgovornosti na stranama učesnicama u pregovorima da to objasne svojim javnostima, a mi smo tu da omogućimo dogovore“, istakao je Fabrici.
On je, međutim, saglasan da Srbija, eventualnim potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, neće automatski postati članica EU, napominjući da postoji „35 poglavlja i da su dve oblasti najvažnije – normalizacija odnosa sa Prištinom i vladavina prava“.
Te oblasti su potpuno različite, ali rešavaju važno istorijsko pitanje sa Prištinom i preobražavaju zemlju u demokratsku, na način da može funkcioniše u EU, objasnio je Fabrici, koji je optimista da će se obe stvari dogoditi.
Govoreći o medijima, Fabrici je poručio da „medijski sektor, kao i drugi segmenti društva, mora da bude preobražen u skladu sa vrednostima EU“.
Upitan da li bi vlast sama, bez pritiska, trebalo da smisli kako da uredi medijski ambijent, on je odgovorio da je „pozitivan početak to što su Vlada i medijska udruženja seli za sto i počeli da razgovaraju o medijskoj strategiji, čime se poštuje i jedna od preporuka iz izveštaja EU“.
„Moj je utisak da Vlada mora da shvati da slobodan medijski prostor u demokratskom društvu mora da bude uređen i da mora da postoji slobodan pristup medijima, slobodan pristup oglašavanju, reklamiranju i slobodan pristup javnim servisima“, naglasio je Fabrici.
„Mi smo to vrlo jasno rekli u našem izveštaju i radna grupa bi trebalo da nađe način kako da se to desi“, predočio je on i dodao da je „Vlada preuzela tu obavezu“, dok će EU „ohrabrivati rad zajedničke radne grupe“.
