„Sloboda kretanja je normalno pravo za svakog ko je Evropljanin. Ostaviti Kosovo tako izolovano kao ostrvo u okeanu, to je bilo, ne samo nepravedno, nego i neevropski, necivilizacijski. Mislim da je jednostavno ispavljena jedna nepravda, čime će se zaokružiti sloboda kretanja“.
Ljepaja smatra da neće biti masovnog odlaska ljudi sa Kosova nakon ukidanja viza, ali da će ovaj proces ipak imati određene posledice.
„Ljudi će ostati ovde, ali će neki i otići, videće da je, bilo gde da su, neophodno da rade. Međutim, mislim da je najveći problem za Kosovo i ne samo za Kosovo, ono što se naziva „odliv mozgova“. Jednostavno oni imaju ovde posao, ali će imati bolje plaćen posao negde drugde i oni će da možda motivisani tim svojim pravom da idu po Evropi i imaće veće mogućnosti da se zaustave tamo, što će biti šteta i za Kosovo, i za Srbiju, i za sve koji imaju slobodu kretanja, ali jednostavno to je tržište“.
Samo Tači je neprihvatljiva opcija za pregovore sa Beogradom
Ljepaja smatra da predsednik Kosova Hašim Tači nema podršku kosovske javnosti, ali i mnogobrojnih političkih subjekata da sam vodi pregovore u Briselu sa Beogradom.
„Postoji njegovo ustavno pravo. On doduše, kao predsednik, vodi spoljnu politiku zemlje po Ustavu, ali tu se radi o dogovoru koji će, kad bude postignut, morati da uđe u Skupštini i dobije dvotrećinsku većinu. To ne može da se postigne ovim odnosom snaga bez nekog političkog konsenzusa. Gospodin Tači je puno puta grešio u tom pravcu što nije bio sklon tom dijalogu sa političkim strankama, sa civilnim društvom i uopšte sa ljudima. Jednostavno je išao na neke pregovore, bez da ima podršku svih tih grupa, od kojih će na kraju opet zavisiti da li će da prođe ili neće da prođe. Jednostavno kad su u pitanju ta nacionalna pitanja mora se imati saglasnost svih onih od kojih zavise određni procesi“.
Komentarišući poslednju rundu dijaloga predsednika Srbije i Kosova u Briselu i njihov zajedničku ocenu da je taj razgovor bio veoma težak, Ljepaja kaže da javnost uopšte i ne zna o čemu Vučić i Tači razgovaraju.
„Mislim da oni u tim razgovorima nemaju ništa teško, oni to za publiku govore, ali njima je teško kako to da sprovedu. Ni jedan, ni drugi ne mogu to da sprovedu u svojim zemljama, to što su zamislili…Jednostavno javnosti nije poznato šta oni tačno hoće, ali verovatno oni su skloni tome da promene ustave i u Srbiji, i na Kosovu, skloni su za neka rešenja za koja javnost još nije pripremljena. Ako se radi o nečemu što je zvanično, zašto onda idu tamo i pričaju iza zatvorenih vrata“?
Termin kompromis je samo fraza
Ljepaja smatra da je reč kompromis, koja se u poslednje vreme sve više pominje u javnosti, kao rešenje kosovskog pitanja, jedna obična fraza.
„Kompromis je politički izmišljena reč u politici, jednostavno da bi se došlo do nekog održivog rešenja. Mislim da to ne mora biti ni bolno ni kompromisno. Jednostavno Srbija je to mogla da reši tako kao što je priznala Hrvatsku, kao što je priznala Bosnu, kao što je priznala `svoje drugo oko` Crnu Goru i mogla je i Kosovo da prizna i da bude dobar sused, a i da Srbi imaju mnogo više prava na Kosovu, nego što recimo imaju u Crnoj Gori“, rekao je Ljepaja u emisiji „Slobodno srpski“.
