Rakočević smatra da bi upozorenja, apele i predloge koje šalje Srpska pravoslavna crkva trebalo krajnje ozbiljno razmotriti i u najvećoj mogućoj meri prihvatiti, jer je iskustvo crkve iznad teško narušenih institucija.
„Setimo se dramatičnih upozorenja iz 1998. i strašnih napada na crkvu. Šta se posle toga dogodilo suvišno je podsećati. Crkva je opstala sa svojim narodom, a država je bila prinuđena na povlačenje. Za razliku, recimo od Hrvatske, gde su Srbi ostali bez ičega, naš narod na Kosovu i Metohiji mogao je utočište naći, više nego igde, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Moguće je da smo preživeli zahvaljujući činjenici da smo se mogli skloniti u sigurnost Gračanice, Patrijaršije ili Dečana“, rekao je Rakočević.
„Ako je crkva u najtežim trenucima tražila i našla, neku vrstu izlaza za naše živote, ona ima pravo da učestvuje u svakom rešenju i rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Jedino ona, do detalja, pamti svako dobro i svako zlo koje su uradili jedni drugima i Srbi i Albanci, zato može da razume i iz vekovnog iskustva svojih svetinja kaže šta je dobro i šta će sutra biti. Trebalo bi da poslušamo taj glas“, rekao je Živojin Rakočević.
