Ispred hrama Svetog Arhangela Gavrila okupilo se sveštenstvo , monaštvo i oko 150 vernika.
Iz Eprahije raško-prizrenske, međutim, ističu da je na vernike koji žive od budžeta Vlade Srbije vršen pritisak da ne prisustvuju molebanu, tako da mnogi nisu mogli da da dođu na molitvu da ne bi ugrozili svoju egzistenciju.
Vladika je istakao da ga raduje kada vidi mnoštvo dece i omladine, ističući da to pokazuje da oni svoju budućnost vide u Pomoravlju.
“Neki uporno tvrde da nema Srba južno od Ibra, a ja im na to kažem da pogledaju naše Pomoravlje. Iako u teškom materijalnom stanju i neretko na ivici egzistencije, naši ljudi ostaju verni svome domu, zemlji i svetinjama”, istakao je vladika.
Podsetio je da je u ovim krajevima Kosova najveći prirodni priraštaj u celom srpskom narodu.
“Imamo toliko mnogodetnih porodica, što svedoči da ljudi ovog kraja duboko osećaju važnost porodice, koja nas povezuje i učvršćuje. To istovremeno pokazuje da prirodni priraštaj ne zavisi uvek od materijalnog blagostanja.I naša Sveta Crkva je, braćo i sestre, jedna velika porodica”.
Kazao je da nas Gospod sabira oko Svete Liturgije i drugih Svetih tajni, i da se “što više duhovno uzrastamo, shvatamo da moramo da živimo zajedno u ljubavi i slozi i tako prepoznajemo u svakom od nas našeg večnog brata”.
“Gospod nas uči da ne ljubimo samo naše bližnje, već i neprijatelje naše. Jer, kako je i sam na Krstu rekao: Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine ( Lk 23.24). Tako je, nažalost, sa onima koji izgube veru u Boga i pouzdaju se u sebe ili traže sebi bogove na zemlji. Takvi, druge ne gledaju kao bližnje, kao braću, već su im bliski samo istomišljenici, i nisu spremni drugome da oproste”.
“Naša Crkva nas uči da nema ljudi koji su zli po sebi, jer zlo ne postoji, kao što ne postoji ni tama, jer je ona samo odsustvo svetlosti. Tako je i zlo, ništa drugo do pomračenje uma. Crkva nam daje toliko mnogo duhovnih lekova da ozdravimo i otvorimo naše oči da bismo ugledali svetlost i u njoj sagledali i sebe i sve oko nas. Zato je pokajanje naš povratak Bogu, otvaranje zatvorenih očiju koje polako počinju sve da gledaju u drugoj svetlosti – svetlosti blagodati Božije”, poručuje vladika Teodosije.
Istakao je da bi istrajali u duhovnom ozdravljenju, potrebni su post i molitva.
“Sve naše nevolje i teskobe su male i ništavne, samo kad pomislimo koliko se nama Bog daje u svojoj neiskazanoj ljubavi. Često, gledajući samo ono površno, ne vidimo Božije darove koji su svuda u nama i oko nas, i živimo u nezahvalnosti.”
Kazao je da su Narodne kuhinje u Kosovskom Pomoravlju najlepši izraz solidarnosti i ljubavi mnogih dobrih ljudi, i domaćih i stranih dobrotvora, koji su dali svoju leptu da bi oni kojima je potrebno dobili koru hleba i iznad svega brigu i utehu da o njima neko misli i da nisu ostavljeni i zaboravljeni.
Kazao je da “danas živimo u vremenu kada mnogi moćnici ne žele da vide potrebe svog naroda”
“Ono što im je predato na upravu doživljavaju samo kao brojke, kao parče geografske karte. A iza svakog gradića i sela, žive su porodice, ljudi i deca. “
Kazao je da je Sv. Knez Lazar išao je na Kosovo Polje, spreman da položi svoju dušu za svoj narod, ne radi nekih prolaznih zemaljskih interesa, već sledujući Hristu, Podvigopoložniku.
“ Kao takvog ga je Bog i ovenčao vencem svoje slave, i kao takvog ga je narod njegov upamtio. Nažalost, u istoriji je mnogo i onih koji nisu bili kao Sveti Knez, koji su gledali pre svega zemaljsko carstvo i lično bogatstvo. Takvi nisu spremni da se žrtvuju za svoj narod, već narod žrtvuju sebi. “, kaže vladika.
Dodao je da je uprkos tome narod uvek “znao da prepozna i razlikuje vukove u jagnjećoj koži, razne prodavce magle i neispunjenih obećanja, i uvek se vraćao svojoj Crkvi, koja je bila i ostala uz njega”.
“ Otuda Crkva nikada nije mogla bez naroda, jer tamo gde nema vernog naroda nema ni Crkve. Otuda, draga braćo i sestre, i naša stalna briga da sačuvamo živu Crkvu na Kosovu i Metohiji, da ohrabrimo naš narod da se istinska sreća u životu ne meri samo materijalnim bogatstvom, već pre svega onim koliko smo se ohristovili i otvorili svoje srce za tajnu Božije ljubavi”.
Pozvao je vernike da čuvaju Kosovsko Pomoravlje, i da ne zaborave pretke.
“ Setimo se, na kraju, naše Svete novomučenice Bosiljke iz Pasjana koja je, iako mlada devojka, prezrela sve zemaljsko da bi zadobila nebesko i unevestila se samom Hristu Gospodu”.
Na kraju je poručio vernicima da praštaju jedni drugima i da žive u miru.
“Čuvajte porodice i decu i budite hrabri kao što ste uvek do sada bili”, kazao je vladika.
