Rekao je da svako ko želi da pomera granice, treba da zna da pokreće novi rat.
Rekao je i da je ideja za priključivanje Preševske doline teritoriji Kosova nešto što je nemoguće postići i: „Pogrešno je povezivati temu kao što je priznavanje Kosova i Srbije sa teritorijom, jer je to nemoguće“.
U intervjuu KTV-a, Haradinaj je naveo da Tači ima poverenje kosovskih institucija u pogledu dijaloga za uzajamno priznanje sa Srbijom, ali ne i za pregovore o granicama. Po rečima Haradinaja, priznanje treba da bude između dve države sa sadašnjim granicama, bez ikakvog pomeranja.
„Znate šta znači dirati teritoriju i niko nema ovakav mandat da pregovara o teritoriji Kosova. Dijalog je politički samo za uzajamno priznanje. Želja ostaje, ali da bi se pomerala ova teritorija Kosova, nema mandat ni predsednik Tači, niti bilo ko drugi.
Uzećemo Dolinu rado, ako nam je Srbija da sa željom, ali niko nema pravo da pregovara o nezavisnosti teritorije Kosova koja je proglašena 17. februara. Ne govorimo o želji, već o stvarnosti koja je nastala ratom. Izgubljeni su životi za ove granice, za ovu realnost. Preispitivanje ovog postignuća je greška za Kosovo.
Zašto Kosovo da diskutuje o takvoj nelogičnoj stvari? Deklaracija o nezavisnosti je napravljena na ovoj teritoriji. Mi prepoznajemo da Albanci i svi ostali ovde žive i poštuju druge zajednice, ali je rasprava o pomeranju teritorije nacionalna izdaja. Kao takva, kažnjava se u svakoj zemlji i od strane ljudi i od zakona. Niko nema pravo i ko god govori (o granicama) to je nacionalna izdaja.
Pomeranje sadašnje teritorije zemlje ili operacija na postojećoj teritoriji zemlje, ili akcija protiv teritorije na kojoj smo proglasili nezavisnost – predstavlja izdaju,“ izjavio je Haradinaj.
Haradinaj je više puta ponovio da su pregovori o granicama teritorije akt izdaje i to je tema koja po njemu ne mora da se otvara. Prema rečima Haradinaja, Tači bi otvaranjem ove teme bio protiv odgovora Beogradu da na kraju „niko nikome ne bi trebalo da da ništa“.
„Niko nema mandat da govori o granicama. Ne želim da pričam o teritoriji. Predsednik Tači ne bi trebalo da se usudi, premijer se ne usuđuje, a ni predsednik Skupštine Veselji ne bi trebalo da govori o teritoriji. Nema dijaloga kada govorimo o teritorijama. To je poziv na rat.
Kršenje (integriteta) teritorije zemlje je rat. Ratom su određene granice. Nisu rezultat dobre večere. To je rezultat generacijskog rata. Kao rezultat snaga dobijene su granice. Diranje u njih je pitanje tog postignuća. Ko god da to radi, to je poziv za oružje.
Kosovo ima ustavnu obavezu da zaštiti svakog građanina svoje teritorije. Ako tenkovi Srbije pređu kosovsku granicu, mi smo ovde, niko drugi nije ovde (zbog prisustva NATO-a, prim. aut.). Mi imamo pravo na samoodbranu. To ne sprečava pravo NATO-a da se brani. Ako napadne Srbija, NATO će pomoći ako može, ako ne, kazaće srećno,“ dodao je Haradinaj dalje.
Premijer Kosova je rekao da je pozdravio izjavu američkog ambasadora Grega Delavija da „Kosovo i Srbija nemaju beskrajnu slobodu u dijalogu“. „Zašto je to rekao? Rekao je da znate, ali ne možete da izađete iz okvira normalnosti,“ rekao je Haradinaj.
Što se tiče pitanja Asocijacije opština sa većinski srpskim stanovništvom, Haradinaj je rekao da su spremni da krenu napred sa ovim pitanjem samo u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova.
Haradinaj je takođe govorio o brojnim slučajevima nasilja u porodici i kritikama prema institucijama za neaktivnost. Rekao je da ovaj „uznemirujući događaj zahteva svest naroda“.
Prema njegovim rečima, Kosovskoj policiji nedostaju operativne veze koje treba poboljšati.
Prvi čovek izvršne vlasti je rekao da čak ni postupci aktivista Samoopredeljenja koji su gađali policiju farbom nisu bili u pravu i da bi svi trebalo da pokušaju da društvo senzibilišu za probleme u porodici. On je apelovao na sve koji znaju o slučajevima nasilja u porodici da prijave policiji.
Dodao je i da broj zamenika ministara nije prešao 80 i rekao je da nivo njihovog izveštavanja nije visok, ali da je „važno da rade i dužni su da rade“.
U vezi sa aktivnostima vlade, on je rekao da će to da budu zakon o platama i zakon o Oružanima snagama Kosova.
