Hašim Tači je, u intervjuu za bečki Standard, rekao da ideja o „korekciji granica“ još nije bila tema razgovora u Briselu.
„Prošlo je pet ili šest godina od početka dijaloga sa Srbijom. Sad smo ušli u finalnu fazu ovih razgovora. Dosad smo razgovarali samo o procesu, ali ne i o detaljima. Ideja o korekciji granica je moja. Kao i ideja o uključivanju Preševske doline i ona nije bila tema razgovora sa predsednikom Vučićem. Ali mi ćemo razgovarati o tome“, rekao je Tači za austrijski list.
Tači navodi da želi da bude racionalan i da je, kako kaže, uprkos velikim nesuglasicama, nastavak dijaloga jedina mogućnost, te da se, bez dogovora, Beograd i Priština uzajamno ometaju na putu ka EU.
„Neće biti podele Kosova, neće biti razmene teritorija. I dosad nisam čuo da on (Vučić) predlaže nešto u tom pravcu“, rekao je Tači.
Smatra da konačni sporazum sa Srbijom treba da sadrži uzajamno priznavanje i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kosovo će, prema njegovim tvrdnjama, sačuvati multietnički duh.
„Moramo da radimo na tome da rešimo animozitete koji postoje već 200 godina. Ne smemo da budemo taoci granica koje su utvrđene u Titovoj Jugoslaviji. Jugoslavije više nema“, rekao je Tači.
Konstatovao je da Kosovo ima dobre odnose sa svim susedima – Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom i da zbog toga „niko ne treba da se oseća ugroženim“ zbog mogućeg sporazuma Beograda i Prištine.
Protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan
Kosovski predsednik Hašim Tači, odgovarajući na pitanje šta tačno znači „teritorijalna korekcija između Srbije i Kosova“ i da li to podrazumeva razmenu teritorija ako ne podelu, rekao je: „Protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan.“
Hašim Tači ističe da se poglavlje konflikta sa Srbijom mora rešiti na trajan i održiv način, kao i da status kvo više nije održiv.
„Znam da Srbiji odgovara da ne žuri sa neizbežnim priznanjem Kosova. Voleli bi da zadrže status kvo, ali više nije moguće da se to zadrži. Dakle, moramo da definišemo ovaj bilateralni odnos, da definišemo granicu između dve republike i moramo da završimo sa Kosovom u Ujedinjenim nacijama“, rekao je Tači u intervjuu za Juropijan Vestern Balkans (EVB).
„Zbog toga su naši zapadni partneri otvoreni prema kreativnim i naprednim rešenjima, kako bismo mogli da postignemo ovaj cilj“, dodao je Tači.
Smatra da će SAD i Evropska unija prihvatiti sporazume koji su u skladu sa vrednostima EU i međunarodnog prava.
Odgovarajući na konstataciju EVB da kosovska opozicija neće prihvatati ustupke nakon problema u ratifikaciji graničnog sporazuma sa Crnom Gorom, Tači kaže da mir nije lak i da „otpor ima veze sa akterima, ne sa procesom“.
„Verujem da se pojedincima u kosovskoj opoziciji ne sviđa činjenica da ja predvodim proces, ali ustav Kosova i sopstvena savest mi govore da se moramo ozbiljno uključiti u poboljšanje budućnosti za našu decu. Status kvo nije recept za bezbednost. To je recept za neizbežnu katastrofu. Opet, suočio sam se sa dijalogom u mnogo težim okolnostima života i smrti, kao u zamku u Rambujeu 1999. godine. Radili smo i u okviru Ahtisarijevog procesa, koji je doveo do koordinisane deklaracije nezavisnosti sa zapadnim saveznicima“, rekao je Tači.
„Većina želi da se završi dijalog“
Veruje da će se svi akteri na kosovskoj političkoj sceni ujediniti da „zatvore bolno poglavlja i otvore novo“, u kome će Kosovo postati član UN, EU i NATO-a.
„Možda nemamo univerzalni konsenzus, ali sam video ankete i većina ljudi Kosova želi da završi dijalog sa Srbijom i nastavi dalje. Na kraju krajeva, dijalog je takođe i o ekonomiji i poslovima. Ništa neće napredovati bez političke stabilnosti i dok smo privezani za Brisel“, kazao je Tači.
On kaže da je spreman da razgovara o rešenjima sa svakim, kako bi garantovao „perspektivu Kosova kao člana evroatlantskih zemalja“.
Prema njegovim rečima, „Kosovo ima puno problema sa Srbijom“, počevši od rata, preko nestalih i ratne odštete, do svakodnevnih problema.
Tači ističe da su pojedini od ovih problema bili tema dijaloga u Briselu, ali da je sada došlo vreme za konačni i pravno obavezujući sporazum.
„Još daleko od konkretnih rešenja“
Međutim, ističe da proces nije toliko napredovao da bi se pričalo o konkretnim rešenjima.
„Činjenica ostaje da je narod, kako u Prištini kažu istočnog Kosova, odnosno južnih opština u Srbiji, Preševa, Bujanovca i Medveđe, izrazio želju da se pridruži Kosovu još na referendumu 1992. godine. Uključenjem ove teme u dijalog možda postignemo rešenje potencijalne tačke sukoba. Ali daleko smo od bilo kakvog sporazuma“, rekao je i dodao da očekuje angažman Vašingtona, Brisela, Berlina, Pariza, svih zemalja Kvinte u tom procesu.
Kosovo je, kako kaže, odlučno da sprovede sporazume iz Brisela, a za odlaganje formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) optužuje Beograd.
„Zastoji su dolazili od Beograda. Nekoliko puta smo mesecima čekali da stručnjaci iz srpskih zajednica rade na statutu ZSO, koji se bazira na trenutnom ustavu Kosova, kao što je i dogovoreno u Briselu, bez ikakve dvosmislenosti i pokušaja da se stvori neka nova izvršna grana vlade“, kaže Tači.
Ranije je predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji izjavio za RTK da bi epilog dijaloga trebalo da bude priznanje nezavisnosti Kosova od Srbije i stolica u UN. Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli odbacio je mogućnost podele Kosova, navodeći da to zabrinjava brojne građane.
