Prema pisanju tog lista od kada je srpska crkva usvojila stav „ni nezavisnost ni podela“, a predsednik Srbije je na tezi razgraničenja, došlo je do zahlađenja odnosa na relaciji crkva – država.
Iako se prethododnih dana pominjalo da će u septembru ili oktobru biti zakazana vanredna sednica Sabora SPC zbog, kako se pisalo, neophodnosti da crkva zauzme stav o pitanju Kosova, prema pisanju Blica, za sada ni jedan vladika nije zatražio vanredno zasedanje. Međutim, okidač da do njega dođe moglo bi biti obraćanje predsdnika Srbije Aleksandra Vučića Srbima s Kosova 9. septembra.
Deo vladika naime smatra da ako Vučić na Kosovu saopšti plan razgraničenja, vanrednog zasedanja neće biti jer je stav SPC iznesen na majskom zasedanju, ali ako se spomene referendum onda bi do vanrednog zasedanja Sabora ipak moglo da dođe.
Takođe, za sada, kako piše Blic, nema najava da će SPC izmeniti svoj ranije donet stav o razgraničenju. To, s druge strane, otvara pitanje preti li Srbiji sukob ključnih institucija: predsednika i vlade Srbije sa Srpskom pravoslavnom crkvom?
Upitan da li sve to navodi na pitanje mogućnosti produbljivanja spora između Crkve i države o „najvažnijem srpskom nacionalnom pitanju“ istoričar Aleksandar Raković kaže da je teško dati odgovor u ovom trenutku.
„Ako dođe do sukoba Crkve i države, to znači da je došlo do sukoba između predsednika i Vlade Republike Srbije sa patrijarhom, Sinodom i Saborom SPC. Dakle, to je sukob Crkve i države. Mislim da je teško da do toga dođe. Voleo bih da do toga ne dođe, svi bismo, naravno, to voleli, ali ukoliko u tom formatu dođe do ključnih nesuglasica i ozbiljnih razmimoilaženja, samo to znači sukob Crkve i države“, kaže on.
Ukoliko bi došlo do sukoba Crkve i države, on bi imao takve posledice da bi narodu bio izmaknut još jedan oslonac, dodaje Raković. „I Crkva i država moraju da se postaraju, po svaku cenu, da ne dođe do međusobnog sukoba, da se izbegne situacija kakva je bila 1937. godine zbog Konkordatske krize. Ova situacija bila bi nalik toj, ali ona mora, i to ističem, po svaku cenu da se izbegne“, kaže Raković.
Konkordatska kriza
Konkordatska kriza naziv je za versko-političku krizu u Kraljevini Jugoslaviji, koja je izbila tokom 1937. godine između Srpske pravoslavne crkve i jugoslovenske kraljevske Vlade na čelu sa Milanom Stojadinovićem. Ministar pravde Ljudevit Auer potpisao je Konkordat sa Svetom stolicom u Rimu jula 1935. godine. Novembra 1936. Namesništvo je izdalo ukaz kojim je ovlastilo koalicionu Vladu Stojadinović-Korošec-Spaho da Konkordat uputi Narodnom predstavništvu na ratifikaciju, čemu se Srpska pravoslavna crkva odlučno suprotstavila.
Više o tome možete pročitati ovde.
