Nezvanično, ne isključuje se mogućnost da i elementi dogovora o ZSO budu deo konačnog sporazuma.
Naime, dok EU kao posrednik u dijalogu naglašava da se, pored fokusa na razgovorima o sveobuhvatnoj normalizaciji moraju primeniti i svi prethodno postignuti dogovori, diplomatski izvori u Briselu napominju da bi se delovi ranijih dogovora, posebno onaj o Zajednici srpskih opština, mogli naći kao elementi dogovora o sveobuhvatnom rešenju odnosa Beograda i Prištine.
Uoči novog sastanka predsednika Vučića i Tačija, uz posredovanje šefice EU diplomatije Federike Mogerini, u Briselu navode da su obe strane u potpunosti angažovane na definisanju zajedničke osnove pravno-obavezujućeg sporazuma.
„Fokus je na pronalaženju kompromisa kojim bi se došlo do sveobuhvatne normalizacije“, navode diplomatski izvori u Briselu za Tanjug.
U evropskim diplomatskim krugovima ova faza dijaloga Beograda i Prištine vidi se kao „intenzivna“, sa ciljem dolaska do zajedničkih pozicija oko pravno-obavezujučeg sporazuma, kojim bi se rešilo kosovsko pitanje, ali i otklonila najveća prepreka na putu Srbije ka članstvu u EU.
U EU, za sada, ne žele da prejudiciraju koje elemente bi „konačan sporazum“ mogao da sadrži.
Ono što se u Briselu naglašava jeste da dogovor mora da bude zasnovan na kompromisu Beograda i Prištine, da mora da bude „specifično krojen“ za pitanje odnosa Srbije i Kosova, da ne uspostavi model za druga pitanja i da mora da doprinese regionalnoj stabilnosti i napretku regiona ka EU.
„Šta god dogovore dve strane imaće podršku EU, ako je u skladu sa međunarodnim pravom i pravom EU“, poručila je šefica EU diplomatije Federika Mogerini.
Da ideja o promeni granica može biti pomenuta na sastanku u petak govori i činjenica da je ona sve češeće pominjanja od strane Beograda, ali i Hašima Tačija, kao opcija za rešavanje kosovskog pitanja.
Evropski zvaničnici takođe su po ovom pitanju izašli sa svojim stavovima, koji idu od snažnog opreza do podrške bilo kom rešenju oko koga se dogovore Beograd i Priština.
Iako prištinska strana na sastanku parlamenta još mora da odluči o davanju mandata predsedniku Tačiju da u Briselu razgovara o „granicama Kosova“, diplomatski izvori navode za Tanjug da podrška kosovskog parlamenta ni ranije nije bila prepreka za Tačija da na razgovorima sa Vučićem i Mogerinijevom iznese svoje stavove, koji se, ovoga puta, odnose na tzv. „korekciju granica“.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič je pred najavu novog sastanka Vučića i Tačija poručila da bi se za stolom u Briselu moglo naći i pitanje formiranja ZSO.
„Čim nas Upravljački tim zvanično obavesti o statusu svog posla na nacrtu statuta ZSO to ćemo preneti na nivo sledećeg sastanka na visokom političkom nivou. Koliko razumemo, rad je još u toku“, izjavila je Kocijančič.
