„Radeći poslednjih nekoliko meseci sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači ubrzali su pregovore o tome, sa ciljem da se postigne konačan, sveobuhvatan i pravnoobavezujući sporazum“, objašnjava Solana svoj stav u tekstu na portalu Prodžekt sindikejt pod nazivom „Dobar podstrek za Balkan“, prenosi u presklipingu Unmik.
Kako napominje, i Beograd i Priština svesni su da ih „status kvo“ skupo košta jer koči njihove težnje za članstvom u Evropskoj uniji i nameće veliki teret njihovim ekonomijama.
„U ovoj fazi dijaloga, ključno je da preovladaju oprez i umerenost. Zaostavština Vučića i Tačija zavisiće najvećim delom od njihove spremnosti da formulišu realistične predloge, koji su u skladu sa fundamentalnim vrednostima Evropske unije“, navodi Solana.
Ovo je, prema njegovim rečima, prilika za obe strane da izvuku maksimum iz svojih pozicija i mudro delaju, po ugledu na vlade Grčke i Makedonije.
Kada je reč o sporu između Grčke i Makedonije, Solana uspeh dve vlade da postignu sporazum o promeni imena Makedonije karakteriše kao „nalet svežeg vazduha“, a implikacije tog sporazma, po njegovom mišljenju, jasno se vide u tekstu referendumskog pitanja koje glasi „Da li podržavate članstvo u EU i NATO-u prihvatajući sporazum između Republike Makedonije i Republike Grčke“.
Tvrdi da su makedonski premijer Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras pokazali „izuzetnu odvažnost i odgovoran način liderstva kako bi postigli ovaj sporazum“.
„Obojica su morali da potroše veliki deo političkog kapitala suočavajući se sa unutrašnjim nacionalističkim snagama i nepoverenjem koje su širile opozicione stranke“, navodi Solana.
Prema njegovom mišljenju, sada je vreme da se poberu plodovi napornog diplomatskog rada na Balkanskom poluostrvu, a bilo bi istovremeno ironično i zadovoljavajuće „videti region razoren etničkim sukobima i nacionalizmom kako gradi mostove u vreme kada toliko puno drugih grade zidove“.
„Prespanski sporazum predstavlja održiv model rešavanja sporova i na drugim mestima zato što oličava holistički pristup rešavanju sporova, zasnovan na obećanju o obostranoj koristi… Balkanu, i ne samo Balkanu, potreban je novi narativ zasnovan na pravim prioritetima naroda, a to je upravo ono što Prespanski sporazum pruža“, zaključuje Solana.
Solana je na funkciji generalnog sekretara NATO-a bio tokom bombardovanja Srbije 1999. godine.
