Šefovi poslaničkih klubova albanskih stranaka podržavaju prerasatanje KBS-a u oružane snage.
Šef poslaničkog kluba Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti, rekao je da je formiranje vojske „najvažnije pitanje“ za Kosovo.
„To je pitanje koje treba da nas ujedini. Slušamo glasove iz susedstva protiv vojske. Oni koji su protiv NATO-a, su i protiv kosovske vojske. Protiv su Rusija i drugi. Osnivanje vojske će ojačati mir“, rekao je Hoti.
Poslanik pokreta Samoopredeljenje Redžep Seljimi rekao je da su u toj stranci uvek podržavali transformaciju KBS-a.
Poslanik Socijaldemokratske partije Aida Derguti kazala je da nacrti zakona imaju nedostatke, ali je formiranje vojske pitanje iznad tih nedostataka.
Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi, rekao je da je „ceo narod Kosova danas zaslužan da imamo vojsku“.
„U partnerstvu sa evropskom zajednicom će biti kompletirana država, koja će celom region doneti mir“, dodao je Isufi.
Poslanik Srpske liste Igor Simić rekao je da su srpski poslanici protiv predloga zakona.
„Srbima i drugima trebaju ekonomski mir i napredak a ne militarizacija ili rat. Čak su i predstavnici SAD I NATO rekli da on mora da poštuje ustav. Najava ulaganja 150 miliona evra u tri godine nije u interesu ne samo Srba već i Albanaca, jer novac treba uložiti u zadržavanje mladih da ne napuštaju Kosovo“, rekao je Simić.
Nakon njegovog izlaganja srpski poslanici su napustili zasedanje skupštine.
Poslanici manjinskih, nesrpskih zajednica najavili su podršku nacrtima zakona.
Prema nacrtima zakona predviđeno je prerastanje ministartsva za snage bezbednosti u ministarstvo odbrane.
Prema nacrtu zakona, Kosovske snage bezbednosne „štite teritorijalni integritet, građane, imovinu i interese Kosova“.
„KBS su vojne snage, multietničke, naoružane i ovlašćene za služenje na Kosovu i inostranstvu u skladu sa zakonskim i ustavnim mandatom“.
„KBS su sila, formirana prema interoperabilnim standardima sa NATO-om. Koriste silu, vatreno oružje, kako bi ispunili svoje zakonske i ustavne obaveze, ako ne može da se izbegne opasnost drugim sredstvima“.
„Podležu demokratskoj, građanskoj kontroli, vladavini prava i međunarodnim obavezama. Skupština, predsednik Kosova, premijer i ministar odbrane čine lanac civilne kontrole“.
„Predsednik Kosova je vrhovni komandant i ima ovlašćenja da naredi mobilizaciju KBS-a. Imenuje i razrešava komandanta KBS-a na preporuku vlade. Premijer nadgleda i vrši kontrolu preko ministra“.
„Vlada ima pravo da usvoji strategiju odbrane prema preporukama ministra odbrane. Komandant se bira na mandat od četiri godine“.
„Organizaciono i strukturno, KBS deluju na celoj teritoriji Kosova kroz jedinstven lanac komandovanja. Sastoji se od aktivne komponente do pet hiljada članova. Generalštab je najviša vojna organizaciona struktura u KBS-u“.
