Nagle temperaturne promene i visoka vlažnost vazduha, karakteristična za jesenji period, doprinose pojavi prehlada i gripa.
Grip je ponekad vrlo teško razlikovati od obične prehlade, objašnjava u izjavi za RTV Kim načelnik službe opšte medicine Dalibor Stojanović.
“Grip je akutno zarazno oboljenje respiratornog trakta kako gornjih, tako i donjih disajnih puteva koji izaziva isključivo virus gripa tip A ili B. Razika između prehlade i gripa je u intenzitetu kliničke slike. Prehlada počinje curenjem nosa, bolom u grlu, kašljem, dok je kod gripa klinička slika intenzivnija i bolest počinje visokom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima, glavoboljom“, kazao je Stojanović.
On objašnjava da je najoptimalnije vreme za početak vakcinacije kraj oktobra i početak novembra jer je od primanja vakcine potrebno dve do tri nedelje kako bi se stekao imunitet na grip.
Prvi slučajevi oboljenja od virusa gripa očekuju se krajem novembra.
“Prioritetne kategorije stanovništva koje treba da budu vakcinisane su hronični bolesnici, znači svi oni stariji od 6 meseci, uključujući i decu. Bolesnici koji boluju od hroničnih srčanih poremećaja, plućnih bolesti, astmatičari, oni koji boluju od hroničnog bronhitisa, zatim metaboličkih bolesti, dijabetičari i sve druge hronične bolesti koje dovode do toga da je imunitet kod takvih osoba oslabljen“, kazao je on.
Meštani sa kojima smo razgovarali kažu da se svake godine vakcinišu, te da su simptomi gripa blaži.
“Otkad je počela vakcinacija, svake godine primim vakcinu. Inače sam srčani bolesnik, imam i anginu pektoris, stara sam“, kazala je Verica Filipović.
“Ranije se nisam vakcinisala, ali prošle godine jesam. Dobro se osećam i zato sam opet došla“, istakla je Slobodanka Jovanović.
“Svake godine primam vakcinu i dosta mi pomaže. Ne osećam grip“, rekao je Stanoje Filipović.
Primanje vakcine ne znači potpunu zaštitu od gripa, ali epidemiolozi tvrde da će vakcinisana osoba, iako oboli, imati blaži oblik bolesti i minimalni rizik od komplikacija, a jedna od najtežih je upala pluća.
