Posledice učlanjenja Kosova u Interpol bile bi brojne i nesagledive ne samo za Srbiju već i za druge zemlje, rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a Milan Dimitrijević.
„Ministar Stefanović je jasno definisao probleme i bojazni Republike Srbije a one su i bezbednosne, kriminalne i pravne. Napravio bi se presedan i pravno nasilje. Rukovodstvo Interpola je godinama upoznavano sa razlozima i argumentima Srbije a jasno je definisano na koji način i pod kojim uslovima neko može da postane član“, rekao je Dimitrijević.
Posledice bi bilo kršenje rezolucije 1244, bila bi prekršena pravila Interpola a otvorilo bi se i polje pravne nesigurnosti. Na poternicama koje bi iniciralo Kosovo našli bi se i mnogi Srbi.
„Apsolutno postoji bojazam da bi se neki Srbi našli na poternicama, a tu je i mogućnost zloupotreba baza podataka“, objasnio je šef srpskog Interpola.
Srbija radi sve da do učlanjenja Kosova u Interpol ne dođe iako su politički pritisci veliki a i odluka o stavljanju te tačke na dnevni red skupštine Interpola nije doneta konsenzusom.
Kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala na Kosovu, što je jedan od argumenata onih koji se zalažu za učlanjenje, saradnja lokalne policije odvijala se i do sada preko Unmika.
„Reč je o zameni teza. Saradnja Interpola i Unmika traje od 2002. godine i pokrivaju celokupno područje i ne postoji ni jedan argument da tom saradnjom nije pokriveno sve“, tvrdi Dimitrijević.
Kada je reč o broju srpskih državljana za kojima Interpol traga šef srpskog Interpola kaže da je to promenljiva kategorija.
Taj broj se menja ali realna cifra je između 1.000 i 1.200 potraga za našim državljanima. Najduže se traga za licima koja su se bavila organizovanim kriminalom i to još početkom 2000-tih godina“, rekao je Dimitrijević.
Kada je reč o rezultatima koje Srbija postiže na polju borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala naša zemlja se već godinama unazad nalazi u prvih deset zemalja najpoželjnijih za saradnju, rekao je za RTS šef srpskog Interpola Milan Dimitrijević.
