Kurti je predložio alternativni program za dijalog sa Beogradom, u četiri koraka, prema kojem bi trebalo najpre razmotriti šta je do sada učinjeno u tom procesu, da se definiše šta Kosovo želi od dijaloga, zatim utvrđivanje platforme sa principima, a potom i formiranje prgovaračkog tima, koji bi imao legitimitet parlamenta.
Kurti je na konferenciji za novinare rekao da je predsednika Hašima Tačija ohrabrila ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom da uđe u, kao je rekao, „pregovaračku avanturu“ sa Beogradom o teritorijalnom razgraničenju na štetu Prištine.
„Haradinaj je za svoju fotelju dao 8.200 hektara teritorije Kosova. Tači za fotelju daje sever, uz tvrdnju da to radi da bi Kosovo postalo članica UN. Teritorija za fotelju u svakom slučaju“, rekao je Kurti, preneli su prištinski mediji.
Kurti smatra i da „pregovaračkog tima“ ne može biti bez legitimnog mandata parlamenta i pozvao stranke na vlasti da ga ne formiraju, jer bi on samo poslužio da Tači ubedi međunarodnu zajednicu da nije sam.
„Tači treba da ostane usamljen“, smatra Kurti i dodaje da šta god bi taj tim uradio, samo bi posužio da Tačiju obezbedi imunitet u avanturi koju namerava da realizuje sa Beogradom, a sada i sa Moskvom.
Pregled šestogodišnjeg procesa
Kurti smatra da prvi korak u ponuđenoj alternativi za nastavak dijaloga treba da bude pregled šestogodišnjeg procesa, uz podsećanje da je tokom tog perioda sačinjeno 33 sporazuma i izveštaj kosovske vlade na 38 strana o, kako je naveo, dostignućima i izazovima u njihovom sprovođenju.
Razmatranje tehničkih i političkih procena dijaloga će pokazati gde je sada Priština i koje su to pouke koje treba da izvučemo da bi se došlo do napretka, rekao je Kurti i dodao da je taj izveštaj od 9. jula u skupštini, ali da ni posle više od četiri meseca, predsednik Kadri Veselji ga ne stavlja na dnevni red.
U drugom koraku, prema Kurtiju, Priština treba da utvrdi šta je to što se želi i koji su joj ciljevi u dijalogu sa Beogradom, prenela je Gazeta Expres.
Ti ciljevi, kaže Kurti, treba da budu stavljeni na zvaničnu listu zahteva prema Beogradu, a kao primere je naveo – zahtev za priznavanje kosovske nezavisnosti, pronalazak nestalih, reciprocitet prava, reparacija, sukcesija…
Kao treći korak, Kurti je naveo utvrđivanje platforme sa principima za dijalog sa Beogradom.
„Mi nismo protiv dijaloga sa Srbijom, već smo protiv dijaloga bez principa“, rekao je Kurti i dodao da bi ti principi trebalo da budu potvrđeni u parlamentu.
Najzad, četvrti korak bi trebalo da bude formiranje pregovaračkog tima, koji bi imao legitimitet parlamenta, a činili bi ga, kaže, kredibilni lideri.
Prema njegovim rečima, sve od predloženog bi trebalo da bude transparentno, osim strategije pregovaracxckog tima.
Kurti smatra i da bi prva dva koraka mogla biti sprovedena pre vanrednih parlamentarnih izbora, a preostala dva tek nakon izbora, kada bi se, kako je rekao, pojavile institucije sa novim legitimitetom.
