General Ljubiša Diković bivši je načelnik Generalštaba Vojske Srbije. On za Jutarnji program TV Prve kaže da mu je po tom pitanju savest čista. Rekao je i da prema njegovim saznanjima optužnica protiv njega postoji i da je ona pisana u Beogradu.
Upitan šta misli o prijemu Kosova u Interpol, general Diković kaže da su mu podeljena mišljenja jer, s jedne strane ne bi voleo da se to dogodi, dok je s druge strane realan.
„Kada gledamo realnost ne treba biti iznenađenje ako se Kosovo primi u tu međunarodnu organizaciju. Bilo je i ranije dva pokušaja, ovo je treći“, kazao je on.
Diković veruje da se to ipak neće desiti i dodaje da veruje srpskoj delegaciji u Dubaiju, gde se održava skupština Interpola.
„To nije determinanta političke opredeljenosti, jer kome ću da verujem ako ne našoj delegaciji koja se grčevito bori. Realnost je da su velike sile, na čelu sa SAD, Nemačkom, Velikom Britanijom, Franscukom koje zdušno podržavaju članstvo Kosova u UNESKO, ali je naša sreća što je još uvek veliki broj zemalja koje nisu priznale državu Kosovo“, kaže Diković.
Na pitanje da prokomentariše spekulacije da će se, ako Kosovo postane član Interpola, mnogi Srbi naći na poternicama, pa i on sam koji se pominje kao prvi, general Diković kaže da je sigurno da bi članstvom u Interpolu nastao opšti probelm za Srbe i da bi svaki Srbin koji je kročio 1999. na Kosovo, ili koji je izašao s Kosova 1999. mogao biti optužen za neke zločine.
„Najmanji probelm sam ja. Najveći problem su ljudi koji su komandovali, od najmanjeg čina do najvećeg, koji su učestvovali u dejstvima na Kosovu 1999. Svi mogu biti na poternici“, smatra bivši načelnik Generalštaba.
Na pitanje da li ima konkretnih dokaza protiv njega, Diković kaže da mu je savest čista.
„Verovatno postoji neka optužnica. Nemam podatke da to proverim, ali prema informacijama koje imam, postoji neka optužnica koja je pisana u Beogradu“, rekao je on i dodao da je ta optužnica zatim prosleđena dalje u Prištinu. Reč je o tome da je ona, kako kaže, najverovatnije napisana u nekoj od nevladinih organizacija u Beogradu, a prosleđena nekoj sličnoj u Prištini. A ako se i nađe na poternici, Diković kaže da veruje svojoj državi, ali da nikada ne bi dopustio da ona bude njegov talac.
Zaključio je da su te optužnice samo „završni čin NATO delovanja na Kosovu još od bombardovanja“, a da je s druge strane reč i o tome da se prikriju zločini OVK.
Na kraju je podsetio i na najave o formiranju vojske Kosova, rekavši da ni to nije ništa novo jer se ta vojska, uz pomoć zapadnih sila, stvara već godinama i da je opšte poznato da su na Kosovu, s tim u vezi, NATO mobilni timovi.
