U centru Gračanice, učenici i nastavnici Medicinske škole delili su flajere sa informacijama o pravima žena i pružnju podrške žrtvama nasilja.
„Ove flajere delimo kako bi kod žena podigli svest o nasilju u porodici, da moraju da prijave, da ne smeju da ćute o tome kako bi im pružili pomoć. Međutim, žene su nezainteresovane i kad im damo flajer samo pogledaju i produže kao da ih ne zanima. Muškarci prilaze, uzimaju, ali čisto reda radi“, kaže Katarina Petković, učenica drugog razreda Medicinske škole.
Predsednik Učeničkog parlamenta Medicinske škole Nikola Sekulić kaže da je ideja bila da se pruži podrška ženama koje trpe nasilje.
„Cilj je bio da se ukaže na to koliko je ovaj problem prisutan u našem društvu i da koliko toliko pomognemo da se to spreči. Mislim da se o nasilju ne priča dovoljno. Mislim da je žene strah da o tome pričaju“, kaže Nikola.
Sa Nikolom se slaže i njegova profesorka Jasmina Stanišić, koja navodi da je na Kosovu malo podataka o žrtvama nasilja u porodici. To je, kako ističe, glavni razlog za ovu inicijativu njenih učenika.
„Poruka je da se podigne svest u narodu o sve većem nasilju koje se sprovodi nad ženama, bez obzira na njihov status, godine, intelekt i da nasilnici mogu biti svi, poznate ili nepoznate osobe. Statistike govore da nasilnici mogu biti svi podjednako, bez obzira na starost, obrazovanje ili socijalni status“.
Svojim potpisom, akciju su podržali i meštani Gračanice, ali i pojedini predstavnici opštine i Policije. Retki su, međutim, oni koji su želeli da nešto kažu o tome.
„Svi smo protiv toga da neko nekog maltretira. Normalno je da postoji podrška jer niko nikog nije rodio da ga neko maltretira, bije i ugrožava“, kaže Vesna Miladinović.
„Mislim da smo se mi žene kroz vekove borile za neko pravo i izborile i samim tim dokazale da smo ravnopravne sa muškarcima što ne znači da kao nežniji pol moramo da trpimo neke stvari“, kaže Ivana Nikolić.
Ključna ulogu u prevazilaženju trauma kao posledice nasilja kod žena imaju psiholog i socijalne službe.
„Uloga je vrlo bitna u smislu savetovanja i saradnje sa policijom i ostalim institucijama. Vrlo je bitno osnažiti ženu jer kad pričamo o nasilju vrlo često se to povezuje samo sa fizičkim nasiljem a vrlo često je ono neka kulminacija nasilja u porodici koje počinje sa psihičkim, ekonomskim i ostalim vrstama nasilja. Pošto su takve žene sa vrlo niskim samopouzdanjem onda je uloga psihologa vrlo bitna u smislu savetovanja i traženja nekih alternativnih načina modula života i uključivanje dece ako su ona direktni ili indirektni svedoci nasilja“, kaže školski psiholog Aleksandra Dimitrijević.
Međutim, pojedine meštanke Gračanice ne misle da sve institucije dobro rade svoj posao.
„Policija je ustanova koja završava deo posla koji je do neke njihove granice, a socijalna služba ne previše. Naprosto iz priča nekih svojih prijateljica i poznanica mislim da socijalne službe vrlo slabo rade svoj posao“, kaže Ivana Nikolić.
Nasilje nad ženama nije retkost na Kosovu, ali je malo žrtava koje se usude da prijave nasilnika.Razlozi za to je više, od straha za sopstvenu bezbednost, gubitka dece, ekonomske zavisnosti, ali I stida. Prema podacima iz Policije u Gračanici, godišnje se na teritoriji ove opštine prijavi 18 do 20 slučajeva porodičnog nasilja u kojem su žrtve uglavnom žene.
