Predstavljajući rezultate, projekt menadžer Miloš Timotijević, istakao je da je istraživanje pokazalo da pripadnici srpske zajednice smatraju Albance dvoličnim, agresivnim, lukavim osobama i nacionalistima, dok Albanci smatraju Srbe nacionalistima.
“U kontekstu spremnosti ka pomirenju, pripadnici albanske zajednice pokazuju veći stepen sklonosti ka pomirenju u odnosu na pripadnike srpske zajednice. Albanci rešenje zbližavanja između Srba i Albanaca vide ulaskom u EU, dok Srbi zbližavanje vide u ekonomskoj saradnji naroda,”- naveo je Timotijević.
Istraživanje je pokazalo takođe da je veći procenat pripadnika srpske zajednice imao priliku da poslovno i privatno sarađuje sa pripadnicima albanske zajednice.
“Što se tiče nepovoljne socio-ekonomske situacije postoji delimično slaganje u izdvojenim faktorima kod obe zajednice. Pripadnici srpske zajednice uzrok vide u etničkim konfliktima (32,6%), nesposobnosti političara (24,9%) i u nesposobnosti Albanaca da vode Kosovo (21,9%). A pripadnici albanske zajednice uzrok vide u nesposobnosti političara bilo koje etničke pripadnosti (32,7%) i nesposobnost Albanaca da vode Kosovo (27,9%),”- rekao je Timotojević.
Prema istraživanju, stepen ispoljenog nacionalnog identiteta i religioznosti zajedno predviđaju 6 odsto varijanse spremnosti ka pomirenju (od ukupno 100%) pri čemu rezultati ukazuju da što je osoba manje religiozna i što je kod osobe manje izražen nacionalni identitet to je veća spremnost ka pomirenju kod te osobe.
“Potrebno je napomenuti da pripadnici obe zajednice u podjednakoj meri ispoljavaju visok stepen nacionalnog identiteta i visok stepen religioznosti, a skoro polovina albanske zajednice (49,7%) i više od pola pripadnika srpske zajednice (69,5%) smatra da netrpeljivost pripadnika različite veroispovesti narušava mir na teritoriji na kojoj žive,”- rekao je Timotijević.
Važan je podatak da je i Srbima (84,5%) i Albancima (88,5%) važno da dođe do pomiranja između Srba i Albanaca zarad normalnog funkcionisanja budućih generacija.
Istraživanje, predstavljeno na konferenciji „Forum Future“ u okviru projekta Centar građanske energije, koji sprovodi NVO “Aktiv” uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), obavljeno je na uzorku od 527 ispitanika.
Govoreći na konferenciji Bekim Bljakaj, direktor Centra za humanitarno pravo, ocenio je da se etnička distanca između Albanaca i Srba sa vremenom povećava i da je pre pet godina bilo manje stereotipa.
Bljakaj je ocenio da su mediji odigrali lošu ulogu u posleratnom periodu jer su bili jednostrani i izveštavali samo o incidentima u kojima su žrtve bili Albanci (mediji na albanskom jeziku) i Srbi (mediji na srpskom jeziku.
Kao drugi uzrok za postojanje stereotipa Bljakaj je naveo edukaciju i ocenio neverovatnim da u udžbenicima Istorije kod Albanaca postoje samo dve strane o ratu devedesetih “sa vrlo jednostranim informacijama” gde se, kako je kazao, navodi da su srpske snage ubile preko 16.000 Albanaca i da je 3.000 nestalo bez reči o nestalima i ubijenima iz drugih etničkih zajednica.
Kakvi će biti odnosi i da li će stereotipa jednih o drugima biti u budućnosti manje ili više teško je reći, kazao je profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević.
“To zavisi naročito od delovanja vlasti na različitim nivoima i međunarodnih činilaca. Ljudska priroda je takva da se svi mi nadamo da će biti bolje, to se vidi na kraju i iz ovig istraživanja,”- naveo je on.
Vladisavljević je govoreći o istraživanju koje je sproveo “Aktiv” naveo da ono pokazuje, da kada je reč o pomirenju, da su rezultati optimistični.
“Postoje ukorenjeni stereotipi ali u ovom trenutku ne možemo videti u kom to pravcu ide,”- naveo je on.
Novinar i književnik Živojin Rakočević ocenio je da će od razvoja demokratije zavisiti koliko će u budućnosti biti “zidova i stereotipa” između Srba i Albanaca.
“U doba najcrnjih sukoba 1999., 2000. i 2004. godine i u doba najgore hermetičke izolacije Srba na KiM imali smo više nade u demokratiju nego danas. Na svim stranama i u Prištini videli smo više demokratskog potencijala nego danas,”- rekao je on.
Rakočević je ocenio da se dogodila radikalizacija političke scene na kojoj su ljudi sa demokratskim kapacitetom izgubili većinu uticaja i većinu korektivne uloge da društvo vode ka demokratiji.
“To je suština naših odnosa i mnoge su ličnosti koje sam uvažavao nestale zato što su imale demokratski potencijal i njihov najveći usud bio je što su mogle reći svom susedstvu, partiji…: “ Daj čoveče promeni se”, taj poziv je bio istovremeno i njihov poziv na nestanak,”- zaključio je Rakočević.
