U emisiji u kojoj se govorilo o unutrašnjim i spoljnopolitičkim aspektima inicijativa o razgraničenju, odnosno korekciji granica, kao putu do sveobuhvatnog rešenja konflikta između Beograda i Prištine i pune normalizacije odnosa, izneta su različita viđenja kosovske realnosti.
Za Nenada Radosavljevića, koji je jedno vreme bio i savetnik Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zadužen za povratak na Kosovu, Srbi ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova.
„Može ko hoće da potpiše šta hoće, ovaj narod to neće nikad prihvatiti, zato što je sve do sada nakaradno urađeno, zato što smo obespravljeni, zato što smo majorizovani, zato što diskriminisani, zato što nas je 230 hiljada isterano, zato što nam je oteta zemlja, stanovi… Tek kada nam se to vrati, možemo da razgovamo o bilo čemu“, rekao je Radosavljević.
Umesto konačnih rešenja, potrebno je, po mišljenju Nenada Radosavljevića, da se prilike stabilizuju, da se pruži prilika i vlastima u Prištini da reši probleme srpske zajednice, a potom otpočnu pravi razgovori.
„Ništa nije završena stvar. Tek treba da se dovedemo u red“, smatra Radosavljević i naglašava da će Srbi i pored svega opstati i ostati da žive na svojim imanjima na Kosovu.
S druge strane, glavni i odgovorni urednik „Koha Ditore“ Agron Bajrami ističe da dogovoreno rešenje o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine moraju da prihvate svi građani i sve zajednice Kosova. Na tom putu, dijalog nije jedini mehanizam.
„Briselski dijalog nas je ometao u stvaranju demokratske države. Imali smo loše izbore, visoku korupciju. Građane treba da predstavljaju ljudi koji ih stvarno predstavljaju, a ne da predstavljaju neke druge politike“, kaže Bajrami i za odgovornost za neizvršenje postignutih dogovora optužuje obe strane.
Nemački analitičar koji se dugo bavi pitanjima na zapadnom Balkanu Bodo Veber smatra da je Briselski dijalog poslednjih godina upao u krizu i izgubio početni pravac iz 2013.godine, postao zatvoren proces koji je samom sebi svrha. Za njega je pitanje statusa Kosova završena stvar, što je, razumljivo, bolno za Srbiju i podseća na reči nemačke kancelarke Angele Merkel koja je na početku dijaloga izjavila da je pitanje promena granica gotovo.
„Treba se fokusirati na realan život i realne političke izazove, a to je osiguranje institucionalnog okvira za normalan život srpske zajednice na Kosovu“, istakao je Veber.
U emisiji su predstavljeni neki od rezultata najnovije analize trendova koju već tri godine na severu Kosova prati nevladine organizacija Aktiv. Više od polovine ispitanika veruje da će Zajednica srpskih opština, i pored mnogobrojnih izazova biti formirana, ali ne u ovoj godini. Svaki treći ispitanik ipak veruje da do osnivanja ZSO neće ni doći. Građani na severu Kosova smatraju i da je zaštita sloboda i prava srpskog naroda na Kosovu u svetlu Briselskog sporazuma svake godine sve gora. Skoro tri četvrtine ispitanika kaže da Briselski dijalog položaj nije unapredio život Srba na Kosovu, dok je onih koji misle suprotno tek 10 odsto.
Prilog iz emisije možete pogledati OVDE.
