Evropski komesar Han kaže da se dijalog Srbije i Kosova vidi i da postoji za vreme mandata Federike Mogerini. On smatra da su zajedničkim snagama proteklih nekoliko godina na Balkanu napravljeni značajni iskoraci.
„Blizu smo odluke grčkog parlamenta o prihvatanju sporazuma o menjanju imena Makedonije u Sjvernu Makedoniju, krećem od pretpostavke da će to biti riješeno i to je gigantski uspeh i sam sam uložio mnogo truda i vremena u razvoj te države od 2015, Albanija takođe čini uspešne iskorake. I odnos Srbije i Kosova je napredovao, bilo je događaja u proteklih nekoliko nedelja koji su u prošlosti dovodili do toga da bi i jedni i drugi posegnuli za oružjem. Danas predsednici tih država posežu za telefonom i zovu jedni druge. To su neki pozitivni pomaci kada promatramo duži vremenski period. Naravno da u međuvremenu i sa jedne i sa druge strane bude koraka unazad, no ne smemo dopustiti da nas to obeshrabri. Uvođenje uvoznih nameta od strane Kosova je jedan takav korak unazad, i sada treba tražiti rešenje“, kaže Han.
On poručuje da je u Davosu razgovarao i sa predsednikom Vučićem i sa predsednikom Tačijem, koji, kaže, znaju da je rešenje nužno.
„Obojica shvataju moj predlog, još jednom sam ih detaljno upoznao s predlogom i u narednih nekoliko dana očekujem njihov pozitivan odgovor. Razumeju da Kosovo i Srbija za sto svakako moraju da sednu kako bi ove trgovinske, nazovimo ih iritacijama, jednostavno pospremili, da je to temeljni uslov za nastavljanje konkretnih razgovora i konkretnog dijaloga. Jer Srbija, što je savršeno razumljivo, kaže – ako to ne rešimo, ne možemo dalje ni o čemu da razgovaramo. Ali i s kosovske strane postoje tzv „trade irritants“, koje treba adresirati i koje ja svakako nameravam da adresiram. Da skratim priču, uveren sam da se možemo uhvatiti u koštac s ovim problemom te pretpostavljam da se dijalog između Srbije i Kosova može nastaviti do kraja godine“, kaže Han.
Na pitanje šta danas EU ima da ponudi državama koje žele da postanu nove članice, Han kaže da je njegov lajt motiv u politici susedstva.
„A to vredi i za balkanske države kandidate za članstvo – da ćemo ili mi u Uniji izvoziti stabilnost izvan EU, ili ćemo uvoziti nestabilnost u Uniju. A svima nam je jasno da održivi mir, privredni razvoj, društveni razvoj, pomirenje, da ništa od toga nije moguće ako svaka od nekadašnjih država nema evropsku perspektivu. Od toga naravno profitiraju i postojeće države članice, građanke i građani Evropske unije“.
Međutim, postavlja se pitanje jesu li vrata EU zaista otvorena. Han kaže da jesu i da svaka džrava ima ključ tih vrata i može da ih otvori.
„Neke su države bolje pripremljene, druge slabije. Mi smo kao Komisija prošlog februara objavili našu strategiju za Balkan, u kojoj smo jasno zacrtali da svaka nova država može postati članica tek kada je rešila sve bilateralne razmirice i konflikte“.
Han nije želeo da precizira koja država je u ovom trenutku najbliža „da taj ključ i upotrebi“.
„Neko će reći to su Crna Gora i Srbija jer se s njima već konkretno pregovara, s Crnom Gorom je otvoreno najviše pregovaračkih poglavlja, sa Srbijom otvaramo stalno nova, no time nije rečeno da će te države prve proći kroz zamišljenu ciljnu ravninu. Često to upoređujem sa regatom, sve je temeljeno na zaslugama, svako za sebe snosi odgovornost kolikim koracima i kakvim tempom ide prema napred. Nema nikakvog ograničenja brzine, ali pozitivne promene moraju biti održive, pogotovo, na primer, u borbi protiv korupcije, razvoju vladavine prava, razvoju preduzetništva. A to traži svoje vreme, neki su brži a neki sporiji“, poručuje Han.
