Helsinški odbor za ljudska prava je istraživanja za ovaj izveštaj sproveo od oktobra do decembra 2018. godine. On je zasnovan na razgovorima sa građanima različith generacija i iz različitih delova Kosova.
Izabela Kisić iz Helsinškog odbora navodi da ovaj izveštaj karakterišu promenjene okolnosti, kao što su zaustavljanje briselskog dijaloga i priča o razgraničenju.
„Obišli smo sve opštine u kojima žive Srbi, razgovarali smo sa više od 40 sagovornika, razgovarali smo i sa sagovornicima u Prištini i nekim drugim mestima na Kosovu, sa predstvnicima Međunarodne zajednice. Rezultat svih tih razgovora je ova publikacija“, navela je Kisićeva.
U izveštaju, koji je prisutnima prezentovala predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, stoji da je aktuelna politička situacija na Kosovu, odnosno, pokušaj nametanja podele Kosova kao rešenja unela određenu konfuziju, nesigurnost i neizvesnost kada je reč o budućnosti srpske zajednice, posebno dela južno od Ibra.
„Srpska zajednica na Kosovu živi u veoma teškim okolnostima od 1999. godine, ona je preko noći od dominantne, mada manjinske, postala marginalizovana, ranjiva i fragmentirana. Ona čini napore da nađe svoje mesto u ovom kosovskom kontekstu, ali u suštini nema pravu podršku ni Beograda, ni Prištine. Srpska zajednica nema demokratski kapacitet, niti adekvatan politički život koji bi normalno funkconisao, sve je vezano za bazično preživljavanje“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se navodi da je poseban izazov za Srbe na Kosovu odnos sa zvaničnim Beogradom.
„Za opstanak srpske zajednice na Kosovu ključni su njeni odnosi sa Beogradom, oni su veoma ambivalentni. Srbija sa jedne strane ulaže finansijska sredstva u srpsku zajednicu, a s druge, objektivno, potkopava njen položaj, jer i dalje polaže pravo na suverenitet nad Kosovom. Najveći ucenjivački potencijal Beograda u odnosu na Kosovske Srbe svakako postoji u finansiranju javnih institucija, kao što su opština, zdravstvo i obrazovanje. To je praktično jedini izvor prihoda za kosovske Srbe, što ih na neki način čini zavisnim od Beograda. Nakon dolaska SNS na vlast, srpska zajednica je stavljena pod kontolu Srpske liste. Mada u kosovskom parlamentu ima svoje predstavnike, Srpska lista u suštini ne zastupa interese srpske zajednice. Interese srpske zajednice niko ne zastupa, oni su prepušteni sami sebi“, zabeleženo je u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava.
U izveštaju se dalje navodi da se srpska zajednica južno od Ibra oseća napušteno, posebno nakon najavljene moguće podele, te da se taj deo Kosova „oseća taocem Severne Mitrovice i Beograda“, kao i da je ubistvo Olivera Ivanovića „produblo nepoverenje prema Srpskoj listi, a posebno prema potpredsedniku Milanu Radoičiću“.
Osnivač KIPRED-a (Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike) Ljuljzim Peci kaže da ovaj izveštaj sveobuhvatno predstavlja socio-ekonomsko i političko stanje srpske zajednice na Kosovu. On naglašava da pregovarački tim Kosova treba da, u svoje razgovore, uključi i predstavnike civilnog društva iz srpske zajednice.
„(Ovaj izveštaj) jasno pokazuje da će podela narušiti ono što je 20 godina građeno na Kosovu, a to je multietničnost. Razgovori o ovoj opciji su probudili strah i uznemirenje kod srpske zajednice na Kosovu, koja je sa jedne strane uplašena, a s druge strane se protivi ovoj opciji. Istu reakcju prema opciji podele, u velikoj meri ima i albanska zajednica na Kosovu“, smatra Peci.
Ovo je treći po redu izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava o položaju srpske zajednice na Kosovu. Realizaciju istraživaja su podržali Balkanski trust za demokratiju i Norveška ambasada u Beogradu.
