Priština je, kako tvrdi, predložila zakon za formiranje njihove verifikacione komisije, koja bi bila jednonacionalna, umesto dogovorene tripartitne komisije, koja bi odlučivala o tome ko je vlasnik imovine, a u kojoj bi bili po jedan predstavnik Srbije, Albanije i jedan međunarodni zvaničnik.
On je za RTS ocenio da to predstavlja pokušaj da se izvrši legalizacija otimanja srpske imovine.
Kako je objasnio, formiranje te komisije bi značilo da kada se pojavi Srbin tvrdeći da mu je Albanac uzurpirao imovinu, a Albanac to negira i pokaže „lažna dokumenta“ da je imovinu kupio, umesto da tripartitna komisija odluči o tome, verifikaciona komisija Prištine uvaži svedočenje Albanca, dovede još dva lažna svedoka i Srbin izgubi imovinu.
Drecun je naglasio da je zakon, kojim se predviđa formiranje te komisije, prošao prvo čitanje u kosovskom parlamentu, ali je zbog pritiska koji je Srbija izvršila preko međunarodne zajednice „malo gurnut u stranu“.
„To je pitanje na kojem Beograd insistira. To je direktno vezano za stvaranje normalnih uslova za povratak. Ako bi se to pitanje rešilo, onda bi mnogo više Srba želelo da se vrati na Kosmet“, rekao je Drecun.
On je dodao da ako se stvore uslovi da Srbi, koji su proterani, budu ubeđeni da će moći da žive slobodno i bezbedno, da će moći da rade i izdržavaju porodice od svog rada, onda će svi koji su proterani biti zainteresovani da se vrate.
„Ali tu ključno pitanje imovine. Priština izbegava da se na dnevni red procesa normalizacije stavi pitanje imovine, ne samo imovine države Srbije nego privatne imovine“, rekao je Drecun.
Drecun je istakao i da „po svaku cenu“ mora da se formira Zajednica srpskih opština koja je, kako je istakao, temeljni stub briselskog procesa normalizacije odnosa.
„Ako nema ZSO, besmisleno je uopšte govoriti o nastavku tog procesa“, ocenio je Drecun.
Na pitanje kako žive Srbi u južnoj pokrajini, Decun je rekao da je sa procesom normalizacije odnosa izbegnuta mogućnost masovnijih nasilnih akcija Prištine prema srpskom narodu, posebno na severu Kosova, ali i ojačana pozicija srpskog naroda u zajednicama južno od Ibra.
„Stepen bezbednosti i ostvaranja ljudskih prava Srba, apsolutno nije zadovoljavajući, ali je u značajnoj meri stabilizovan da se postepeno nadograđuje u pozitivnom smeru“, rekao je Drecun.
On je naglasio da su Srbi ojačali svoju političku poziciju, kao i da se sada po prvi put otvara ekonomska perspektiva.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju ulaže značajna sredstva da se poboljša kvalitet života, rekao je Drecun dodajući da prioritet više nije samo bezbednost već ekonomski razvoj Srba i njihova samoodrživost na Kosovu.
„Mislim da smo sada obuzdali bilo kakve pretnje Albanaca, posebno ekstremnih, da dovrše etničko čišćenje na KiM i da je srpski narod na KiM sada u značajnoj meri stabilizovan“, zaključio je Drecun.
