Takvu dinamiku, prema principijelnom stavu Nemačke, treba da prati napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
Tanjug iz izvora bliskih Evropskom savetu saznaje da Nemačka pre davanja zelenog svetla za otvaranje sledećeg novog poglavlja očekuje postizanje dogovora o telekomunikacijama.
Dodaje se i to da ni predstavnici Velike Britanije u radnoj grupi Saveta, zaduženoj za proširenje i pristupne pregovore (COELA), nisu još dali svoj pristanak za nastavak otvaranja poglavlja, zbog, kako se u diplomatskim izvorima u Briselu ocenjuje, unutrašnjih tehničkih procedura.
Izvori Tanjuga bliski diplomatskim predstavništvima zemalja članica u Briselu kažu da je sredinom septembra Evropska služba za spoljne poslove ( EEAS) predstavila članicama Unije redovni šestomesečni izveštaj o napretku u procesu dijaloga Beograda i Prištine.
Ocenjuje se da je izveštaj bio generalno pozitivan, da je između ostalog ukazao na napretke postignute u okviru sporazuma o slobodi kretanja, ali i na izostanak primene dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština, kao i na nerešeno pitanje telekomunikacija.
Iz Evropske komisije više puta su pozivali i Beograd i Prištinu da budu kooperativni u cilju primene dogovorenog Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
U Briselu napominju da su evrointegracioni procesi i Srbije i Kosova, koje u Briselu tretiraju kao dva paralelna procesa, u velikoj meri uslovljeni napretkom u normalizaciji međusobnih odnosa.
U pregovaračkom okviru za Srbiju, koji sadrži principe i procedure celokupnog pregovaračkog procesa o članstvu naše zemlje u EU, ukazuje se da izostanak napretka u dijalogu, koji se prati kroz poglavlje 35, može uticati na privremenu stagnaciju celokupnog procesa pristupnih pregovora Srbije i EU.
Iako je poslednja runda teničkog dijaloga Beograda i Prištine završena bez dogovora o telekomunikacijama, u briselskim diplomatskim krugovima već je najavljen nastavak napora u cilju postizanja obostrano prihvatljivog rešenja i ubrzana bilateralna komunikacija sa obe strane.
Istovremeno, razgovori se nastavljaju i u okviru radne grupe COELA, u cilju eventualnog postizanja konsenzusa zemalja članica i kako u briselskim diplomatskim krugovima ocenjuju, još mogućeg skorog otvaranja novog poglavlja u pregovorima sa Srbijom.
