Ovo udruženje osnovano je davne 1946. godine u Prištini kako bi se slepim i slabovidim osobama, bez obzira na pol, nasionalnu i versku pripadnost pružila adekvatna pomoć. Od 1999. godine udrženje je iz Prištine izmešteno u Gračanicu.
Predsednik Udruženja slepih i slabovidih osoba “Beli štap“ Petković Trajko objašnjava da se slepe i slabovide osobe mogu samostalno kretati tek kada savladaju tehnike kretanja sa belim štapom, a u srpskim sredinama na Kosovu ne postoji ustanova koja se time bavi.
Kaže da je u Prištini situacija bila mnogo bolja.
“Uslovi koje smo tamo imali i uslovi u kojima sada radnimo ne mogu da se porede. Tamo smo imali biblioteku od 6000 naslova. Imali smo 18 hiljada kaseta, jer svako slepo lice ima pravo na reproduktor preko zdravstva. Imali smo i studio kakav nije imao ni Radio Priština. Sve je to 1999. godine otišlo u nepovrat“, priseća se Petković.
Radomir Jorgić je član udružena od 1969. godine. Kaže da se za 17 godina uslovi u kojima rade nisu promenili. On je ovom prilikom apelovano na ljude dobre volje da, onoliko koliko mogu, pomognu ovo udruženje.
“Slepe osobe na Kosovu se nalaze u veoma lošoj situaciji. Nemamo škole za slepu decu. Albanici imaju školu u Peći, a članovi našeg udruženja nemaju školu za slepe koju bi pohađali. Mi našu decu moramo da šalejmo u Zemun na osposobljavanje, ali i kada se osposobe ne mogu naći posao“, ističe Jorgić.
Udruženje slepih i slabovidih osoba “Beli štap“ ima 83 člana. Na sedamdesetu godišnjicu od osnivanja uručena su im priznanja.
