Dojče vele navodi da je od 2012. do danas Kosovo napustilo 316 ljudi u nameri da se priključe terorističkoj organizaciji Islamska država (IS).
„Navodno ih je 58 u međuvremenu poginulo, a 117 ih se vratilo“, kaže za DV portparol kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova Baki Kelani.
On takođe navodi da se protiv 237 osoba vodi istraga zbog sumnje da su učestvovovali u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutiranju i u podršci i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.
DW navodi da nema sumnje da je radikalni islam sve veći problem i na Kosovu, gde je većinsko stanovništvo muslimansko. Prema nemačkom međunarodnom radiju, jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti, uprkos velikoj međunarodnoj podršci, ne uspevaju da zavladaju situacijom.
Navodi se da se iza brojki kriju društveni fenomeni većih razmera: rašireno siromaštvo, 40 posto nezaposlenih i nedostatak perspektive. DV ocenjuje da iz svega toga nastaju frustracije, a iz njih okretanje strogom tumačenju islama kakvog ranije na Kosovu nije bilo.
Prema podacima bezbednosnih stručnjaka, danas i do 50.000 Kosovara sledi konzervativni islam. Većina stanovnika su muslimani: Albanci, Romi, Turci, Bošnjaci. Danas se u Prištini, kao i u provinciji, sve češće viđaju žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi. To je još pre 15 godina bila retkost. A sada ima i potpuno pokrivenih žena.
Već tu je vidljivo da se potiskuje raniji liberalni islam, a umesto njega je sve jači stroži oblik, koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem. Institut za političke studije (KIPRED) je u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor te studije Lulzim Peci kaže da se 57 posto muslimanskih Albanaca na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok se 32 posto prvenstveno definišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci.
„Kod tih ljudi vidimo veliki pomak identiteta od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu“, objašnjava Peci za DV.
Navodi se da je islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu počela polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne. Danas na Kosovu postoje 742 džamije, a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana. No zajedno s novcem i propovednicima u zemlju je stigao i jedan drugačiji islam.
DV navodi da politikolog Agon Demjaha, koji je takođe radio na istraživanju o promeni identiteta, kaže da su političari i stranke dugo bili neodređeni i neodlučni prema tom fenomenu. A sociolog Smajl Hasani krivcem za tu pojavu smatra i loš obrazovni sistem na Kosovu.
DV podseća da je napadač koji je 2011. na frankfurtskom aerodromu ubio dva američka vojnika, bio dete kosovskih doseljenika i dodaje da i hapšenje dva kosovska Albanca ovih dana, zbog sumnje za pripremanje terorističkog napada, pokazuje šta za Nemačku predstavlja radikalizacija Kosova.
