Oficir je istakao da su Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj 2005. u Hag doputovali „redovnom linijom“, a Haradinaja je iz Prištine prebacio avion tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Šljivančanin je rekao da ne može da „ruži“ Haradinaja za dane provedene u Hagu, ali je istakao da je njemu u Hagu bilo dozvoljeno mnogo toga što drugima nije, i da se to nije krilo.
“Kada je došao u pritvor, ponašao se civilizovano. Drugim Albanicima u pritvoru odmah je stavio do znanja da je gazda i naredio im da u komunikaciji u zajedničkim prostorijama moraju da govore srpski. Do tada, oni su se ponašali kao sekta koja je kvarila ionako mučnu atmosferu iza rešetaka”, rekao je Šljivančanin.
On je takođe rekao da “tokom dana, u vreme posete, svaki pritvorenik imao je pravo da ugosti najviše četiri osobe, uključujući i decu. Brzo po dolasku u Hag, Ramušu je s kapije najavljena poseta 12 ljudi. Sticajem okolnosti, našli smo se u zajedničkim prostorijama, i sećam se da sam ga pitao ‘Ramuše, šta ćeš sad’. Otpio je gutljaj piva i rekao mi da ne brinem”, kaže Šljivančanin.
Ubrzo se u pritvorskoj jedinici stvorio upravnik Mekfaden, a za njim je ušlo svih 12 gostiju.
“Ramuš me je posle nekog vremena pozvao da sa njima popijem kafu. Kada sam seo, ti ljudi su mi se predstavili, rekavši da su iz Amerike i da su svom lideru doneli osam miliona dolara za odbranu”, rekao je Šljivančanin.
Haradinaj u Sheveningenu nije izbegavao Srbe. Pričao je s generalom Pavkovićem bez ustezanja, rekao je Šljivančanin.
