Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ove godine je izdvojilo 70 miliona dinara za obnovu manastira od neprocenjive vrednosti za srpsko kulturno nasleđe, što je za 10 miliona više u odnosu na 2016.
Najvažniji investicioni projekti u ovoj godini obuhvataju završetak obnove Belog konaka i početak radova na obnovi Jugozapadne strane, koja podrazumeva rekonstrukciju uništenih konaka Dohije i Igumenarije sa paraklisima, gde je veliki požar započeo, kao i rekonstrukciju trpezarije kralja Milutina, i konzervatorsko-restauratorske radove na tronovima u Sabornoj crkvi.
Beli konak pretrpeo je najveće razaranje od svih objekata stradalih u velikom požaru 2004. godine i njegova arhitektonsko-konstruktivna forma je u potpunosti devastirana.
Projektom obnove predviđeno je da se svi postojeći elementi maksimalno sačuvaju i prezentuju tako da se može napraviti razlika između originalnih i novoizgrađenih delova objekta.
Završetkom obnove Belog konaka krajem ove godine biće gotovi radovi na izgorelim objektima severne i istočne strane manastira i biće kompletno rekonstruisana celina od Velikog konaka, preko Konaka iz 1814, Ulazne zone, zaključno sa Belim konakom.
Na taj način biće obnovljeno, opremljeno i predato u upotrebu gotovo 75 odsto korisne površine uništene u velikom požaru, navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Članovi Komisije su konstatovali da su u 2016. godini u obnovi Belog konaka u najvećoj meri završeni grubi građevinski radova, izrada instalacija i realizacija glavnih enterijerskih radova, kao i da je u obnovi Ulazne zone izvršeno preko 95 procenata radova predviđenih projektom obnove.
Pored ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića kao predsedavajućeg, sednici je prisustvovalo još 13 članova Komisije: Aleksandra Fulgosi, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i zamenik predsednika, prof. dr Vladeta Janković, Dimitrije Stefanović, SANU, prof. dr Zoran Rakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara.
Prisutni su bili i Vladimir Trijić iz Narodne biblioteka Srbije, prof. dr Mirko Kovačević, arhitekta, Slobodan Barišić, arhitekta, Vladimir Bulajić, slikar, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Svetislav Nikolić, docent Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, i episkop žički Justin.
