Ðurić je rekao da prištinske vlasti sve vreme pokušavaju da učine komunalno pitanje zida u Severnoj Mitrovici izmišljenim povodom i „inicijalnom kapislom“ za najstrašniji pritisak i možda neku vrstu pogroma, ali nisu računali s tim da će se Srbija usprotiviti takvom ponašanju.
„Traži se izmišljeni povod, kao što je i 2004. godine izmišljen. Međutim, mi nećemo leći na rudu, već ćemo nastaviti da budemo odlučni u svojim stavovima“, istakao je Ðurić.
On je napomenuo da ključna stvar Briselskog sporazuma nije bilo kakvo komunalno pitanje, već je to uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Sad odjednom vidimo svo licemerje međunarodne zajednice. Četiri godine ništa se ne radi na stvaranju ZSO, a ođednom mora da se u pola dva noću u Prištini dogovara rešenje jednog komunalnog pitanja – pomeranje jednog zida“, kaže Ðurić, ističući da je potpuno jasno da je Srbija bila predmet ciničnog plana.
On ukazuje i da predstavnici Prištine očigledno nisu očekivali jaku, odlučnu i energičnu reakciju Beograda kada je premijer Aleksandar Vučić otišao u Rašku pred Srbije sa KiM i zajedno sa njima poručio da Srbija neće tolerisati nikakvo nasilje niti napade.
„Jedna od ključnih posledica svega ovoga što se desavalo je potpuni gubitak poverenja i u predstavnike Prištine i u predstavnike EU. Niko od predstavnika EU nije mogao da izađe i kaže da nešto od onoga što je Vučić u Raški govorio nije tačno, jer je sve tačno“, ističe Ðurić.
Kako navodi, nakon sastanka u Briselu visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini saopštila je da će svaki izlazak u javnost s detaljima sastanka biti tumačen kao kršenje sporazuma.
„Vučić ni to veče ni sutradan nije komentarisao teme razgovora, uprkos pritiscima novinara, dok su Isa Mustafa i Hašim Taci odmah osuli paljbu po Srbiji što je, prema Mogerinijevoj, trebalo da bude protumačeno kao kršenje pravila, ali se to nije dogodilo“, zaključio je Ðurić.
