„Formiranje ZSO nije bilo čime uslovljeno i ono je eksplicitno definisano sporazumima postignutim na najvišem nivou između dveju strana i nema potrebe da bilo ko izmišlja procedure i način za osnivanje ZSO niti da traži posebne sastanke sa srpskim predstavnicima na tu temu“, rekao je Marko Đurić za Radio Beograd komentarišući najnovija uslovljavanja Prištine po pitanju formiranja ZSO.
Kako je istakao, Srbima na KiM nije potrebno tutorstvo sa bilo koje strane, već im je potrebna podrška i Beograda i Prištine, ali ne da Priština i Beograd u njihovo ime odlučuju.
Zato je, poručio je Đurić, neprimereno nastojanje političara u Prištini da se pokažu kao pokrovitelji ili nekakvi oci osnivači ZSO, jer im u tome po sporazumima i po političkoj volji Beograda i Srba sa KiM nije mesto.
“Mi ne prihvatamo da Beograd bude protivno interesima Srba na KiM i čitave Srbije isključen iz osnivanja ZSO, a da odgovornost za osnivanje ZSO preuzmu albanski političari. Oni nemaju mesta da na taj način u toj priči učestvuju. Oni jesu indirektno deo procesa kroz mešoviti implementacioni odbor u Briselu, ali ne mogu uzeti na sebe ekskluzivno pravo da se bave time. Odgovornost za osnivanje ZSO je prevashodno na Srbima sa KiM“, objasnio je Đurić.
Prema njegovim rečima, prištinski političari su godinama unazad tražili izgovore da se odloži formiranje ZSO, a svaki put kada bi nestao prethodni izgovor, bio bi izmišljen neki naredni a takođe ušli su u dugotrajnu kampanju zastrašivanje svoje javnosti i iskrivljenja onoga što je dogovoreno, predstavljajuči ZSO kao pretnju za albanski narod.
„ZSO je nužni preduslov za uspešan proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i za uspostavljanje poverenja u dijalogu. Da bi razgovori imali dugoročni kredibilitet, a verujem da treba da razgovaramo još jako mnogo, jer imamo mnogo otvorenih pitanja, ZSO mora da bude formirana“, rekao je Đurić.
Dijalog se, međutim, kako je objasnio, nalazi pod velikim pritiskom onoga što se dešavalo prethodnih nedelja i principijelna pozicija Beograda je da ne želi da učestvuje u dijalogu u kojem je nasilje opcija.
Prema Đurićevim rečima, od trenutka kada je premijer Aleksandar Vučić poručio da sa beogradske strane postoji jasna rešenost da se nasilni scenariji protiv Srba na KiM spreče i da ne prihvatamo da upotreba sile postane ulog u pregovorima, međunarodna zajednica je počela da vrši pritisak na Prištinu i situacija je donekle počela da se menja.
“Albanci na KiM su taoci ljudi koji se ne bave rešavanjem pitanja budućnosti, ekonomije i životnih problema građana na KiM, već ljudi koji smatraju KiM svojim plenom, koji su ga i geografski između sebe izdelili na zone uticaja, koje se poklapaju sa zonama organizovanog kriminala, i koji u svemu vide samo profit, pa i u guranja Albanaca u konflikt sa Srbima. Mi ne razmišljamo na taj način“, objasnio je Đurić.
Osvrćući se na pitanje uređenja severnog prilaza mostu u Kosovskoj Mitrovici, Đurić je objasnio da se ne radi se o bilo kakvom jednostranom nastojanju Srba da sami sebe ograde, jer Priština je prihvatila i potpisala izgled te konstrukcije, da bi kasnije počela da predstavlja stvari u drugačijem svetlu.
Kako je rekao Priština sve vreme pokušava da predstavi Srbe na severu KiM kao nekoga ko želi segregaciju i da gradi zidove, prećutkujući činjenicu da je reč o obostrano dogovorenom dizajnu pešačke zone koji podrazumeva i kaskadni amfiteatar.
Upitan šta očekuje od nove američke administracije, Đurić je rekao da Srbija želi da ima neuporedivo veći stepen razumevanja po pitanju KiM i da će raditi na tome sa novom administracijom u Vašingtonu.
