“Pravilna ishrana je raznovrsna ishrana”, poručuje nutricionista Ivana Todorović. Ističe da se mladi ljudi zbog sve bržeg načina života ne pridržavaju saveta stručnjaka koji preporučuju pet oborka dnevno, odnosno tri osnovna – doručak, ručak i večeru, kao i dve užine.
“Najmanje vodimo računa o ishrani, a kada svedemo sve račune shvatimo da od desetoro ljudi koji čekaju u Domu zdravlja, sedmoro njih bi svoje zdravstvene probleme moglo da reši pravilnom ishranom”, tvrdi Todorovićeva.
Na centralnom Kosovu ne postoji savetovalište za dijetetiku. Tako da se osobe koje imaju problem sa viškom kilograma za medicinske savete i poruke o pravilnoj ishrani, mogu obratiti lekaru u Domu zdravlja ili informisati na internetu.
“Radimo na prevenciji gojaznosti, savetujemo ljude šta bi to trebalo da promene, možemo da isplaniramo obroke. Ljudi dobijaju kompletan odgovor za sve što ih zanima. Mogu da odrade merenje svih komponenata u telu, a da li će promeniti način ishrane je njihova odluka”, poručuje Todorovićeva koja je pokrenula Fejsbuk stranicu “Fit kompas” na kojoj se posetioci mogu informisati o zdravoj ishrani.
Usled nepravilne ishrane mogu se javiti i različite vrste bolesti kao što su gojaznost, šećerna bolest, povišeni krvni pritisak, anemija…
Među najrasprostranjenijima je gojaznost, koja se često naziva i “bolest modernog doba”. Istraživanja ukazuju da je u Srbiji svako treće dete uzrasta od 8 do 12 godina gojazno, kao i svaka peta odrasla osoba.
Pedijatar Sonja Rakočević upozorava da na teritoriji opštine Gračanica oko 12 procenata dece ima taj problem.
“Danas su pored škola dostupne pekare, tu je i ubrzan način života roditelja, koji umesto da spakuju sendvič, deci daju novac za užinu, a ta užina bude kifla, koka kola, pomfrit, pica, ta brza hrana koja nam je došla iz Amerike. Rezultat toga je gojaznost”, objašnjava Rakočevićeva.
Iako je za dobro zdravlje, osim pravilne ishrane veoma važna i fizička aktivnost, mladi ljudi su veoma pasivni, i slobodno vreme uglavnom provode ispred računara i televizora, kaže profesorka fizičkog vaspiranja u Medicinskoj školi Milena Krstić. Posledice toga su, kako ističe, različiti deformiteti koji su sve češći kod dece predškolskog uzrasta.
“Fizička akrivnost je jako bitna, ne samo kod dece već i kod odraslih ljudi. Postoji izreka ‘u zdravom telu, zdrav duh’, to jeste istina jer kada se čovek bavi fizičkom aktivnošću, izbacuje negativnu energiju i stres, a kada to izbacite, zdravije razmišljate i funkcionišete”, navodi Krstićeva.
Oni koji reše da promene loše navike u ishrani, na tržištu mogu pronaći namirnice koje im mogu pomoći u skidanju viška kilograma. Teretana je takođe jedno od rešenja.
