Analitičari sugerišu, međutim, i da Hašim Tači koristi pitanje vojske kako bi učvrstio pozicije Demokratske partije Kosova i izazvao prevremene parlamentarne izbore na kojima bi zabeležio dobar rezultat.
Posle intenzivnog pritiska Zapada, stiče se utisak da je Tači za sada povukao inicijativu o formiranju kosovske vojske, ali to pitanje ostaje živo i sporno sa potencijalom da podstakne tenzije među pripadnicima albanske i srpske zajednice i pogorša ionako već zategnute odnose Beograda i Prištine, navodi Politiko.
NATO sa 4.500 pripadnika trenutno je, podseća se, jedina vojna sila na Kosovu, a Tači smatra da je krajnje vreme da Kosovo dobije svoju vojsku.
„Ovaj proces više ne može da se zaustavi. Mi smo nezavisna i suverena zemlja i ne možemo da dopustimo Beogradu ili nekom drugom da ima pravo veta na pitanje suvereniteta i integriteta Kosova, kao što je pitanje vojske. Ne tražimo ništa manje ili više od onoga što imaju druge države, a to je vojska“, rekao je Tači za Politiko.
Uz konstataciju da je Tačijeva inicijativa stigla u vreme povećanih tenzija na Balkanu naročito između Prištine i Beograda, portal podseća na incident sa vozom, hapšenje lidera bivše OVK Ramuša Haradinaja osumnjičenog za ratne zločine nad civilima, čije izručenje Srbija traži od Francuske, kao i na to da se prve optužnice novog Specijalnog suda za zločine OVK očekuju u junu.
Iako popularna na Kosovu, Tačija je inicijativa o formiranju vojske dovela na kurs konfrontacije sa zapadnim saveznicima koji su mu pomogli da se transformiše od gerilskog lidera u državnika, a „Kosovu da od protektorata Ujedinjenih nacija postane nezavisna država koju sada priznaje više od 100 zemalja, ali ne i Srbija ni Rusija“, navodi Politiko.
Konstatuje se da kosovski saveznici na Zapadu smatraju da vojska treba da se formira izmenom ustava za šta je potrebna dvotrećinska većina i podrška srpskih poslanika.
SAD, jedan od najvažnijih kosovskih zaštitnika, upozorile su da bi svaka promena mandata bez saglasnosti srpske zajednice dovela do preispitivanja američke dugogodišnje pomoći kosovskim bezbednosnim snagama.
Posle prošlonedeljne posete zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Jija Prištini, Tači je promenio ton rekavši da će pokušati da upostavi vojsku promenom ustava.
Većina Srba pak doživljava predloženu vojsku u kojoj bi dominirali Albanci – kao pretnju, kaže poslanik Srpske liste Nenad Rašić i dodaje da su „rane još uvek sveže da treba još vremena da zacele“.
Tači pak tvrdi da će kosovska vojska od 5.000 vojnika i 3.000 rezervista biti multietnička i da neće prestavljati pretnju bezbednosti u regionu.
Kaže da se nada da bi „vojnici kosovske i srpske vojske čak mogli da postanu partneri u međunarodnim mirovnim misijama“.
„Ne pravimo vojsku za objavu ratova. Ona će biti u službi njenih građana. Kosovo će postati izvoznik bezbednosti i stabilnosti“, tvrdi Tači.
Analitičari kažu da Tači sada predlaže vojsku zato što pokušava da poveća popularnost svoje Demokratske partije Kosova (PDK) i okonča opterećujuću koaliciju sa rivalskim Demokratskim savezom Kosova (LDK) i preuzme mesto premijera.
„S obzirom na političku situaciju na Kosovu moglo bi da se sumnja da je čitava priča o izborima solo čin predsednika koji stvarno želi pažnju i da pošalje partiju koju još kontroliše na nove izbore kako bi osvojio većinu glasova u budućoj vladi“, rekao je Lumir Abdidžiku, direktor Riinvest instituta u Prištini.
