Mukotrpan fizički rad, nezainteresovanost mlađih generacija, nedovoljno pomoći, ali i loše cene uticale su na to da se ljudi u selima na centralnom Kosovu sve manje bave stočarstvom.
Ipak, ima i onih koji žele da nastave porodičnu tradiciju uprkos mnogobrojnim problemima. Nikola Živkovković iz Lepine jedan je od njih.
Uz pomoć svog sina Ivice, osnovao je mini farmu bikova, koja trenutno broji 10 grla.
„Mi smo prošle godine imali 20 do 25 bikova, ali nemamo gde to da plasiramo. Klanice ne kupuju, kupuju preprodavci, a oni koji imaju do 200 bikova imaju svoje klanice i ne zavise od preprodavaca. Kada se radi zatvoren krug, onda je tu čista para“, objašnjava Nikolin sin Ivica Živković.
Jedna od olakšica u uzgoju stoke im je što svu potrebnu hranu Živkovići sami proizvode. To im je, kažu, jedini način da se nešto uštedi. Obrađuju preko 10 hektara zemlje, na kojoj proizvode uglavnom one biljne kulture koje su potrebne za stočnu ishranu.
„Koncentrate pravimo sami i nemamo nekih poteškoća. Hranimo i uzgajamo bikove do nekih 600 kilograma, pa posle prodajemo“, kaže Živković.
Najveći problem stočara na centralnom Kosovu jeste plasman, naglašava Živković.
„Definitivno je plasman. Kada se nešto proizvede, treba da se plasira i proda, ali kome? Seljak seljaku ne prodaje“, dodaje Ivica.
Uprkos svim poteškoćama i teškom fizičkom radu, Ivica kaže da se od stočarstva može pristojno živeti.
