Sud, doduše, u obrazloženju odluke konstatuje da zahtev Srbije nije politički, ali navodi da nisu ispunjeni svi formalni uslovi da bi bio prihvaćen.
U odluci se, tako, navodi da „ma kakav da je cilj ka kojem se teži ili kontekst zlodela zbog kojih se traži izručenje, događaji zbog kojih se (Haradinaj) traži, s obzirom na njihovu težinu, ne mogu da budu posmatrani kao da imaju politički karakter“.
„Ne može se smatrati da je cilj zahteva Srbije politički, s obzirom na to da je ispunila uslove u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, što je konstatovano i u izveštaju Evropske komisije“, naveo je pored ostalog sud u Kolmaru, koji je odbio zahtev Srbije za izručenje Haradinaja.
Međutim, konstatovano je i da bi Haradinajevo izručenje Srbiji moglo da prouzrokuje „izuzetno ozbiljne posledice po njegovu ličnost, pre svega zbog njegove uloge u oružanom sukobu i u političkom životu Kosova, kao i zbog njegovog državljanstva Kosova – države koju Srbija ne priznaje“.
Sud je takođe napomenuo da današnja odluka nije konačna i da se ne može u celosti objaviti, s obzirom na to da francuski javni tužilac ima rok od pet dana da se žali Vrhovnom kasacionom sudu.
U odluci suda, najpre se konstatuje da su ispunjeni pravni uslovi za izručenje iz prvobitnog zahteva Srbije, koji je dostavljen sudu 6. januara, ali da je sud proglasio neprihvatljivom pisanu notu koju je Srbija sudu dostavila 1. marta.
„Srbija je putem svoje ambasade prosledila notu datiranu na 1. mart 2017, koja je primljena 10. marta 2017. – pre nego što je Istražno veće, odlukom od 2. marta, naložilo dostavljanje dodatnih podataka – nova dokumenta u okviru zahteva za izručenje Haradinaja“.
Dalje se navodi da „nota u čijem su prilogu dokumenta izvučena iz stranog postupka, a koja je spontano upućena u ime države da bi bila prosleđena Istražnom veću, predstavlja podnesak i mora biti proglašena neprihvatljivom, s obzirom na to da država koja je uputila zahtev za izručenje nije poštovala proceduru“, navodi se u odluci francuskog suda.
Za francuski sud je takođe neprihvatljiva dopuna zahteva za izručenje, koja je sudu dostavljen nakon odluke o proširenju istrage tužilaštva za ratne zločine 5. januara 2017. godine, jer, kako je navedeno, ne ispunjava formalne uslove propisane krivičnim zakonima.
Dopuna zahteva, kako je ukazao sud, nije praćena ni nalogom za hapšenje (poternicom), niti aktom koji bi imao tu pravnu snagu, za razliku od naloga za hapšenje (poternice) od 1. oktobra 2004.
Srbija je u dodatnim dokumentima precizirala da je, u skladu sa primenom novog krivičnog zakona, koji je na snazi od 15. januara 2012, ranija koncepcija krivične istrage izmenjena i da istražni postupak sada sprovodi tužilac, a ne više istražni sudija, navodi se u odluci.
Prema stavu suda, Srbija je podrazumevala da joj ne treba nova poternica u odnosu na proširenje istrage, jer jedna već postoji.
„Međutim, svaki zahtev za izručenje mora da zadovolji formalizam, koji je obavezan kad je reč o zahtevu za izručenje“, naglašava francuski sud.
